Аутор: Јовица Даниловић
(Објављено 28. маја 1975)
На савремено уређеним полигонима, у учионицама, кухињи-трпезарији и другим местима, у Касарни „Вељко Дугошевић“, 6. маја почело је снимање филма чији је радни наслов „Бојникова љубав“. Осим професионалних глумаца, у филму учествују и војници ове касарне којима су поверене епизодне улоге са чијим тумачењима је режисер филма, Света Павловић, у потпуности задовољан.
Главне улоге тумаче Воја Брајовић, Драгомир Бојанић Гидра, Петар Банићевић, Мира Николић, Александар Берчек, Богдан Диклић, Душко Булајић, Рада Гутеша и Љиљана Тица, дебитанткиња, средњошколка из Београда.
ПРИЧА
О садржају Војникове љубави и плановима разговарали смо са режисером и сценаристом Светом Павловићем коме је ово први самостални играни филм.
-Ово је прича о младићу који живи у Београду у нормалним условима али другује са помало сумњивим особама. У једном тренутку осећа се усамљеним, запада у комфликте и то је узрок његовог удаљавања од породице. Долази дан његовог одласка на ослужење војног рока. Дошавши у јединицу почео је да пружа отпор и чини грешке покушавајући да задржи све оне лоше навике стечене у цивилном животу. Због бивше љубави, девојке која га је оставила, почео је да крши војну дисциплину и после дате свечане обавезе бежи у свој Београд, очекујући да ће тамо видети своје старо друштво. Али од тога ништа. Оно се разишло, а неки од чланова налазе се у затворима, на преваспитању. Преокрет у филму настаје када се главни јунак Станко, чији лик тумачи популарни Тихи из ТВ серије „Отписани“, Воја Брајовић, после разочарања враћа у јединицу. На путу наилази на тешку саобраћајну несрећу и успева да из запаљеног аутобуса, од сигурне смрти спасе седмогодишњег дечака. Постају херој. Омладинска организација честита му подвиг, а Станко упознаје девојку са којом почиње нову љубав. Промена у његовој личности и његовом понашању, нарочито је изражена приликом поплаве која је претила граду уништењем. Филм је уствари прича о утицају средине, колектива, на стварање позитивних навика. То се догодило и са мојим главним јунаком , који на крају схвата да му је војска помогла да се извуче из кризних ситуација и формира правилан поглед на свет, каже режисер Света Павловић.
ЗАДОВОЉСТВО
Снимање добро напредује и према плановима, требало би да буде окончано 10. јуна. Режисар Павловић двадесет година снима као помоћник редитеља, а „Војникова љубав“ је његов први самостални филм. Учествовао је као помоћник редитеља у снимању филмова „Сутјеска“, „Неретва“, „Партизани“…
-Можда је погодност терена, али и познанство са старешинама ове јединице утицало да се одлучим за снимање у Пожаревцу, каже Павловић. Наишао сам на потпуно разумевање код старешина, од команданта јединице до војника што ми ствара осећање сигурности. За похвалу је разумевање на које сам наишао у Савезном секретаријату за народну одбрану. Иначе , што се тиче темпа, радим нормално, па ако филм буде завршен до Пулског фестивала сигурно ће бити пријављен. Али, морам нагласити, ако будем са овим филмом учествовао на фестивалу у Пули, одмах после тога, најкасније до јесени , у име Гарнизона биће изведена премијера у Пожаревцу. Иначе, један од мојих следећих задатака је снимање филма „Стрма улица“ у коме се говори о дечацима из једне улице, који најпре постају илегалци у ужичком крају, а затим одлазе у партизане где готово сви гину.