Кукуруз је биљка топлијих крајева са са периодом вегетације од 140 до 150 дана. Најбољи резултати у производњи ове културе остварују се када су средње дневне температуре у летњим месецима од 22 до 26 оC, а средње ноћне око 14оC. Температура ваздуха изнад 30оC је штетна, као и температура земљишта изнад 22оC. Нарочито су штетне високе температуре у периоду цветања и оплодње. Кукуруз слабо подноси јесење температуре испод 0оC. Ниске температуре изазивају губитак клијавости у клиповима недозрелог влажног зрна. Такво зрно се не може користити за семе. При чувању оно се брзо квари. Кукуруз троши много воде по јединици производне површине. Транспирациони коефицијент му је од 220 до 270.
-Највећа потреба кукуруза за водом је у фенофази цветања и оплодње. Критичан период је од органогенезе клипа, па све до метличења и свилања, а то је повезано са XII и XIII етапом органогенезе. Идеалан распоред и количина падавина по месецима је: април 68 l/m2, мај 100 l/m2, јуни 127 l/m2, јули 90 l/m2, август 90 l/m2 и септембар 95 l/m2. Oптимална сума падавина за вегетациони период је 580 l/m2 . У нашим условима, уколико је сушна година, потребно је наводњавање, које је ефикасније ако се изводи у критичним фенофазама, а то су: пораст стабла у фази 7 до 8 листова, појава метлице, од завршетка оплодње до увенућа свиле и у млечној зрелости, каже Данијела Илић, мастер инжењер пољопривреде у ПССС Пожаревац и додаје:
-Поред C, O и H из ваздуха, кукуруз усваја из земљишта шест макроелемената: N, P, K, S, Cа и Mg и шест микроелемената: Fе, Мn, B, Cu, Zn и Мо. Кукуруз користи и допунске хемијске елементе: Si, Al, Ni, St, Pb, Ag, Ba, Cl, Cо и др. Наша земљишта су сиромашна у хумусу и органским материјама, количина азота у њима је недовољна. Слично је и са P2O5, док се за K2O и микроелементе може рећи да су ретко када у недостатку.
Кукуруз успева готово на свим типовима земљишта. Важно је да су она пропусна, плодна и умерено влажна. Најбоље му одговарају земљишта неутралне до благо алкалне реакције pH 6,5 до 7,5. Ипак, најбољи резултати у производњи кукуруза се постижу на чернозему, ливадској црници, алувијуму, смоници и плодној гајњачи, дакле на земљиштима са већим уделом органскe материјe.