2018-01-12T08:54:51+00:00 12. јануара 2018, 8:54|

В Р Е М Е П Л О В

Недељник „Реч народа“ подсећа на давно прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.

Војна болница у школи

(1.1.1878)

У Пожаревцу је у згради тадашње гимназије и Земљоделске школе (данас ОШ ,,Доситеј Обрадовић) др Аћим Медовић отворио Резервну војну болницу.


„Пензија“ за пругу Дубравица-Кленовник-Пожаревац

(1.1.1942)

Укинута је за теретни железнички саобраћај и демонтирана пруга узаног колосека ширине 0,600 м на релацији Дубравица – Кленовник – Костолац, јер је изгубила на значају пуштањем пруге нормалног колосека Костолац – Пожаревац. Ова узана пруга изграђена је током 1917.године, предата је у јавни теретни саобраћај током августа 1919, а од 9.06.1923. предата је руднику на коришћење.


Одлазак Слободана Стојановића

(4.1.2000)

У Пожаревцу је умро и у њему сахрањен Слободан Стојановић, драматург и професор сценарија на ФДУ у Београду. Рођен је 13.2.1937. у Андрејевици, Ђаковица. Детињство и младалачке дане провео је у Пожаревцу, где завршава Гимназију у којој је 1954. Покренуо гимназијски лист ,,Развитак“ чији је био уредник. Студије уписује у Београду на Факултету драмских уметности накоме дипломира драматургију. Радио је као управник Народне библиотеке ,,Илија М. Петровић“ у Пожаревцу. Бавио се позориштем, био је драматург и уметнички директор Савременог позоришта у Београду (данас Београдско драмско позориште), уредник Телевизије Београд и професор драматургијена ФДУ у Београду. Овајпознати и признати Пожаревљанин сачинио је сценарио отварања првих Љубичевских коњичких игара одржаних 4.09.1964. Писац је многих драма и ТВ драма, ТВ филмова: ,,Четворица у пети“, ,,Кућа на брду“, ,,Смоки“, ,,Више од игре“, ,,Јастук гроба мог“… Наспрам Центра за културу у ,,Сунчаном парку“ град Пожаревац у његову част, подигао је спомен – бисту.


Због „Ђакове буне“ погубљени трговци из Лучице

(9.1. 1825)

Јеврем Обреновић из Пожаревца извештава брата, кнеза Милоша о окончању,,Ђакове буне“. У Пожаревцу су погубљени као кривци Неша и Богдан, трговци из Лучице, јер су претили војницима који су учествовали у гушењу,,Ђакове буне“. Њихова имања су конфискована и опљачкана, али је један од криваца Тоша из Великог Градишта побегао у Аустрију.


Председник општине преке нарави

(9.01. 1933)

У највећој беди умро је у Пожаревцу Ђура Петковић „Будимац“, тадашњи председник Занатлијског удружења, а за време окупације био је председник Oпштине. Рођен је у Будиму код Пештегде је изучио „шлосерски занат“. Пореклом је Србин. Био је добровољац у рату 1875. када је Србија објавила рат Турској. После рата настањује се у Пожаревац где обавља свој занат и стиче иметак.
Учествује у јавном животу и много ради на напретку занатлија. Његов велики допринос је што је преко општине успео да добије плац за градњу зграде Занатлијске школе, а преко окружног начелника успео је да добије кредит, Као председник oпштине многима се замерио због своје преке нарави.

Припремио: Зоран Стокић