Недељник “Реч народа” подсећа на давно прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Пожаревац добио КУД „Светозар Марковић“
22.01.1948.
У приземљу некадашњег хотела ,,Српски краљ“, науглу улица Кнез Милошев венац и Делиградске, формирано је железничко Културно-уметничко друштво ,,Светозар Марковић“. Наступало је на концертима како за железничаре и остале Пожаревљане тако су његови чланови гостовали и по разним местима Србије и тадашње Југославије. КУД су чинили углавном запослени на железници, а од јула 1954. године спаја се са осталим културно-уметничким друштвима у јединствено друштво под називом ,,БожидарДимитријевић – Козица“.
Рођење епископа Венијамина Таушановића
23.01.1884.
У Пироту је рођен Венијамин (Таушановић) Епископ браничевски од 1934 до 28.05.1952. За његово време подигнуто је 19 нових, започето 13 цркава и изграђено 37 нових парохијских домова.Током Другог светског рата примио је 40 избеглих свештеника, а за избегличку децу отворио ј едомове у Раваници и Св Петки. Пред сам рат завршио је Епископски двор у Пожаревцу у којој се сместила Немачка команда, а после рата Команда гарнизона. Умро је 28.05.1952. и сахрањен у пожаревачкој Саборној цркви.
Преминуо окружни физикус др Станојло Вукчевић
23.01.1933.
У Београду је умро др Станојло Вукчевић, окружни физикус у Пожаревцу. Рођенје у месту Јасиковица 19.11.1850, а Медицински факултет завршава 1884. У Паризу. Постављен је за среског лекара у Пожаревцу 1887, а заокружног физикуса 1894. Са др Станојем Нешићемпревео је књигу проф. Универзитета у Бечу, др Ернеста Брикеа ,,Како ћеш сачувати живот и здравље деце“ која је штампана 1892. У Пожаревцу. Као првак Радикалне странке 1901. изабран је за члана и секретара Сената, 1908. а у време анексије Босне и Херцеговине био је председник Народне скупштине Србије. Током I светског рата налазио се у заробљеништву у Бугарској, а после рата на функцији помоћника министра народног здравља. За председника Клуба лекара у Пожаревцу изабран је 1928. а за председника Друштва лекара 1930.
У затвору у Пожаревцу умро Васа Пелагић
25.01.1899.
У Пожаревачком затвору умро је Васа Пелагић, културни прегалац, просветни радник, народни лекар, српски револуционар и публициста, један од првих поборника идеје утопијског социјализма у Србији и на Балкану. Био је плодан и популаран писац, а радови објављени за његовог живота штампани су у 250.000 примерака.
Припремио Зоран Стокић