2017-02-06T09:57:45+01:00 13. јануара, 2017. 23:05 |

Вечни само у заједници са Богом

ОБРАЋАЊЕ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ВЛАДИКЕ ПОЖАРЕВАЧКО- БРАНИЧЕВСКЕ ЕПАРХИЈЕ ДР ИГНАТИЈА 


_20170104_133356Традиционално уочи Божића, великог хришћанског празника којим се слави рођење сина Божијег као човека, улазак Бога у историју, у свет у лицу Исуса Христа,  верницима се обратиоњегово преосвештенство владика пожаревачко-браничевске епархије др ИгнатијеМидић.

-За овај догађај ми благодаримо Богу, зато што овим догађајем, Господ нас спашава, односно избавља од смрти. Христос није спаситељ у том смислу да нам је човечанству донео неке нове законе или неко ново учење, као што се то дешавало у прошлости, већ је он спаситељ света зато што отеловљује у својој личности победу над смрћу. То је оно што је суштина сваког хришћанског празника, па и овог. Зато се хришћанство темељи на васкрсењу Христовом, а затим и на васкрсењу мртвих, што ће рећи на победи живота над смрћу. То је суштина овог празника, јер управо тим уласком Бога у свет, он нам је обезбедио могућност да можемо да се сјединимо са њим. Човек има тенденцију да изађе из себе и да остварује заједницу са другим, то је онај порив љубави који сваки од нас има, али та заједница, уколико буде заједница у истом, у смислу да се сједињујемо само међу собом, као створена бића, тада у ствари нећемо имати живота у себи. То показује и наше телесно рођење, јер управо оно је догађај љубави између две личности, које у ствари има тенденцију да породи живот, да превазиђе смрт. Свако новорођено биће поново је смртно. На овај начин се показује да ова врста заједнице човека са другим, не може да донесе избављење од смрти, али зато може заједница са Богом.

Христос је у јеванђељима говорио да сваки онај, који је рођен од мужа и жене, нема живота у себи, али ко је рођен од Духа светога, од Бога, тај ће живети вечно.

-Ми никада не бисмо могли да се сјединимо са Богом, да он први није зажелео да постане човек. Бога никада нико није видео. Он је несазнајан, необухватљив, несхватљив, неограничен, нешто што наша створена природа не може да досегне. Међутим, он је у лицу Господа нашег Исуса Христа постао за нас видљив, обухватљив, постао је наш брат, који се воли, који нам је приступачан човек, а који је у исто време и син божији. Зато ми смрт превазилазимо само у заједници са Богом.

Зато је ово рођење у старој цркви, како је владика Браничевски рекао, увек повезивано са крштењем. И наше крштење, како је казивао, има везе са овим великим празником, односно са рођењем сина божијег као човека, зато што се ми крштењем сједињујемо, рађамо се на други начин и постајемо синови божији, али не по природи, као што је Исус Христос, већ по љубави и благодети.

-Уколико желимо да славимо ове догађаје, требало би да увек узимамо учешћа у литургији, зато што као њени чланови, делимо живот господњи са собом, односно учествујемо у свему ономе што се збило ради нас и нашег спасења. На тај начин обезбеђујемо живот вечни.

Обраћање верницима владика Игнатије завршио је речима: -Поздрављам вас радосним поздравом – Хритос се роди, заиста се роди!“

М. П.