2019-01-27T10:42:03+01:00 27. јануара, 2019. 10:42 |

ВИНЧАНСКA КУЛТУРA У РАБРОВУ: Метропола древне Eвропе

Мештанин Добре, Драган Милановић је у задњих петнаестак година са локалитета који се налази у атару села Раброво, прикупио археолошку збирку која апроксимативно броји око 40 000 појединачних артефаката. Прелиминарним увидом констатовано је да збирка садржи највише фрагмената керамике, око 75%, а издвајају се у разним техникама орнаментисани комади, делови обода, дршке, све типолошки веома разнолико. Посебно се издвајају колекције од по неколико десетина до неколико стотина комада керамичких поклопаца у облику људског лица, жртвеници и делови ритуалних посуда. Посебну групу представљају фрагменти антропоморфних фигурина којих је прикупљено неколико десетина. Те фигурине су ритуално ломљене у њихово време и због тога се и на другим локалитетима углавном  налазе поломљене. Ту је и збирка керамичких перли, тегова за мрежу и разбој, амулети и други материјал карактеристичан за ову културу. Збирка каменог материјала је веома бројна и разноврсна. Велики број је целих алатки; секире, тесле, длета, тучкови, жрвљеви. Веома су значајне минијатурне алатке од полудрагог камена, какав је на пример жадеит. Збирка кременог материјала броји неколико хиљада комада. Рече је о алаткама типа резача, стругача, сврдла и слично. Израђене су техником окресивања од различитих силикатних стена: рожнац, јаспис, кварцит, опал и посебно важна и веома бројна колекција алатки од опсидијана, чија се лежишта налазе далеко на северу Мађарске на Бик планини, и на острву Мелосу у Грчкој. Реч је о посебној врсти вулканског стакла изузетних физичких и хемијских својстава. Колекција броји више од пар стотина појединачних комада  где имамо и готове производе и сировину од којих су израђивани, што указује да су израђивани на самом локалитету.

На основу стилско типолошких карактеристика са сигурношћу се може закључити да је реч о материјалу најстарије фазе винчанске културе, која се датује у време око 5 500. година пре наше ере. Прелиминарним увидом у материјал запажени су међу фрагментима керамике елементи старчевачке културе, датиране у време око 6 500. година пре наше ере и која је директни наследник културе Лепенског Вира.

 Винчански локалитет Раброво је једини локалитет ове културе у целом сливу Пека и то је за сада локалитет који је најближи Рудној Глави, најстаријем руднику бакра у свету. Винчанска култура, названа по локалитету Винча код Београда, је прва култура која је открила металургију бакра. То је потврђено на локалитетима Беловоде код Петровца на Млави, Плочник код Прокупља, Дивостин код Крагујевца и другим. По својим димензијама око 2000 х 800м локалитет спада међу пар највећих и представљао је метрополу тадашње древне Европе.  Локалитет Раброво, по свом положају, величини и богатству разноврсног археолошког материјала  изазваће интересовање светске археолошке научне јавности, посебно колега из Питсбурга у Америци и Шефилда у Великој Британији, са којима Народни музеј у Пожаревцу истражује локалитете ове културе у околини Петровца на Млави. Локалитет Раброво је далеко важнији и значајнији од њих. Велики археолошки радови су значајни како за науку и културу, исто тако и за туризам и привреду. Локалитет има потенцијал да се на њему уреди археолошки парк и међународни научни истраживачки центар.

Материјал  који је марљиво и стрпљиво годинама сакупљао господин Драган Милановић је више него одлична основа да се напише једна репрезентативна монографија  о овом локалитету.  Након детаљне научне и музеолошке обраде целокупног материјала и локалитета могуће је у адекватном, репрезентативном простору, направити сталну музејску поставку, која ће бити још један драгуљ туристичке и културне понуде нашег краја.

Материјал који је прикупио господин Милановић је такав да би га пожелели и многи светски музеји. На крају је важно напоменути да господин Милановић до предмета није дошао на нелегалан и противзаконит начин, већ их је сакупљао на површини тек узораних и посејаних њива. Осим тога он је о предметима водио своју посебну евиденцију, на ком су делу локалитета нађени, што је за науку изузетно драгоцено.

Драган Јацановић, виши кустос археолог у Народном музеју Пожаревац