2018-10-17T00:06:22+02:00 17. октобра, 2018. 00:06 |

За боље дијагностиковање и лечење тумора

       У ОПШТОЈ БОЛНИЦИ ОДРЖАН ПРВИ МЕДИЦИНСКИ СЕМИНАР У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ РУМУНИЈЕ И СРБИЈЕ

Уз присуство менаџмента 12 болница региона, у Општој болници Пожаревац одржан је први Медицински семинар у оквиру стратешког пројекта прекограничне сарадње Румуније и Србије – Заједничка иницијатива Србије и Румуније у борби против рака у пограничном подручју: боље дијагностиковање и лечење злоћудних тумора – ROSECAN. Пројекат се заснива на концепту персонализоване медицине који је прихваћен и који се примењује у свим развијеним земљама, а примарни циљ је да умрежи медицинске установе региона. Конкретне активности, поред успостављања мреже између болница, биће усмерене и на надоградњу постојеће ИТ опреме и израду софтверског алата који ће помоћи онколозима да изаберу бољу терапијску стратегију за чврсте туморе (дојке, колона, плућа), јер да би се постигао жељени резултат неопходно је побољшати медицинску и техничку експертизу медицинског особља свих болница које су обухваћене  пројектом.

            -Познато је да постојеће анти – туморске терапије засноване на лековима структурирају у јасно дефинисаним протоколима, уз мале варијације у дозама и асоцијацији између различитих хемотерапеутских цитотоксичних лекова. Сви ови протоколи покушавају да примене стандарде у анти – туморској терапији, заснованој на клиничкој дијагнози и мање на интер индивидуалним варијацијама туморског фенотипа, имунолошком одговору, генетичкој позадини и другим сродним параметрима. Ова ограничења садашње терапије доводе до неуспеха почетних третмана, дугих болести, терминалних метастаза, поновљених случајева и чак смрти, иако се прате терапеутски протоколи. Зато је посебно важно што ће овим пројектом болнице добити хардверску и софтверску опрему која ће им омогућити приступ пројектној мрежи, а тиме ће бити доступни и ресурси, знање и експертиза, истакао је др Данко Николић, в.д. директора Опште Болнице Пожаревац.

            Пројекат се финансира од стране Европске уније кроз Interreg IPA Програм прекограничне сарадње између Румуније и Србије, а поред Опште болнице у Пожаревцу и Министарства здравља, партнери на пројекту су и Ургентни клинички центар „PiusBranzeu“  из Темишвара – Центар за генетске и целуларне терапије у лечењу карцинома „ONCOGEN“ и Жупанијска болница у Решици из Румуније. На семинару су били присутни директори 12 болница које узимају учешћа у пројекту: болнице Смедерево, Бор, Панчево, Петровац на Млави, Неготин, Смедеревска Паланка, Кикинда, Вршац, Сента, Општа болница „Др Ђорђе Јовановић“ Зрењанин, Специјална болница за плућне болести „Др Васа Савић“ Зрењанин и Болница „Др Будислав Бабић“ из Беле Цркве.

            Водећи истраживач Института „ONCOGEN“ проф. др Габријела Танасије је истакла да се ова установа бави појмом прецизне медицине пошто је традиционална медицина углавном била заснована на симтоматологији.

            -Пошто данас можемо да сакупимо много више података, модели више нису довољни и потребно је изградити базе података у које ће бити унете све информације које имамо о пацијентима да бисмо могли да применимо прецизну медицину или индивидуализовану медицину. На основу скупа гена које пацијент носи можемо практично да издвојимо маркере који могу да дају прогнозу тока, маркере који могу да се односе на предвиђања осетљивости на одређени фармаколошки третман или они који могу да предвиде негативне ефекте код појединачног пацијента. На основу модерних достигнућа можемо да урадимо предвиђања обољевања пацијената, да на томе базирамо скрининг тестове за потенцијално откривање болести и практично уклопимо пацијента са најбољом терапијом која ће имати најмање негативних ефеката и дати најбоље резултате. У овом модерном приступу можемо узети оригиналну ћелију канцера и урадити разну врсту профилисања, анализу на основу базе података и добити циљ на који треба да се иде у терапији. Када се установе ови циљеви можемо практично да применимо терапију која је специфична за мутације, казала је проф. др Габријела Танасије.

Д.Динић