Са новим Правилником и нове цене. Истина је да дозволе за риболовце нису поскупљивале пет година уназад, али је чињеница и то да се стање на рибарским подручјима није поправило. Или јесте? Уколико сматрате да јесте, молим вас јавите где?
Овим Правилником, који је донет са закашњењем од месец дана у односу на законом одређен рок (1. септембар текуће за наредну годину). Цена годишње дозволе за рекреативни риболов повећана је на 7.000 динара, што је хиљаду динара (или 16,7 %) више у односу на претходну годину. Цена дневне дозволе за рекреативни риболов остала је 1.000 динара, као и у 2018, а вишедневна дозвола кошта 2.000 динара. У односу на претходну годину, цене за заштићена природна добра остале су мање – више исте и за добру већину њих делује да су колико – толико реално одређене у односу на номинални квантитет рибљег фонда. О квалитету тог фонда би се могло расправљати, посебно са становишта управљања њиме у заштићеним природним добрима, али то није тема овог текста.
Тема је смисао и разлог повећања цене годишње дозволе за рекреативни риболов на риболовним водама рибарских подручја Србије у време када номинално валутни курс мирује, обим и структура рибарских подручја су непромењени, па тиме и обим послова њихових корисника – управљача, просечна плата у Србији је мање – више иста у односу на претходну годину, а рибљи фонд у риболовним водама Републике Србије према утисцима већине риболоваца није побољшан да би се рекреативним риболовцима у 2019. години смешило пецарошко „златно доба“ вредно толиког повећања цене годишње дозволе.
Додуше, моја сазнања прилично су партикуларна, пошто није лако остварити увид у целокупно стање рибљег фонда, јер су програми управљања рибарским подручјима недоступни у електронском облику, насупрот периоду до почетка 2018. године, кад су сви одреда били на веб – страници надлежног Министарства.
Од 2001. године, када је на територији Републике Србије продато више од 100.000 годишњих дозвола за рекреативни риболов (тада називан „спортски“), број је до краја те декаде опадао да би 2011. године био нешто испод 80.000, док се данас ближи цифри од 50.000.
И износ коштања и број продатих годишњих дозвола од велике су важности за очување рибљег фонда Републике Србије. Са једне стране, средства од продатих дозвола као приход корисника који управљају рибарским подручјима служе да подмире трошкове рада рибочуварских служби корисника и накнаде за рад – плате рибочувара, који би требало да представљају основно средство утицаја којим се рибљи фонд чува у складу са законом. Са друге стране, држава би требало да буде заинтересована за продају дозвола, јер се од сваке продате годишње дозволе за рекреативни риболов 10 пото, у виду накнаде за коришћење рибарског подручја, уплаћује у буџет РС.
Рекло би се да тај деценијски пад броја продатих дозвола не само да никог не узбуђује, већ подизањем цене стање покушава да се поправи као у цртаном филму: гашењем ватре запаљивом супстанцом! Може ли рецимо бити да пад продаје дозвола показује незадовољство рекреативних риболоваца стањем рибљег фонда, њихову економску слабост, опадање учинка, а потом и капацитета корисника да радом рибочуварске службе зауставе пад квантитета и квалитета рибљег фонда и да куповину годишње (или дневне и вишедневне) дозволе учине неизбежном обавезом, да се из буџетских средстава покрију трошкови унапређења и побољшања очигледно неадекватног административног управљања делатношћу у којој се рекреативни риболов налази..?
Но, има једна позитивна новина у административном управљању рекреативним риболовом у 2019. години, а то је да су први пут за пет – шест година обрасци свих врста дозвола за рекреативни риболов одштампани пре почетка календарске године и дистрибуирани корисницима благовремено, што ће бар мало унети реда о ову делатност. Нажалост, очекивани ефекти ове добре мере биће засигурно умањени услед више цене.
Мирослав Бундало