Још је славни песник Мажуранић запазио слаб рад наше пекарске индустрије кад је спевао стих „хљеба, хљеба, господару, на видесмо доста хлеба“, па је историја ишла преко проје и качамака, преко приватних млинова, поточара до друштвених бонова и тачкица да би се точак зауставио на Предузећу „Житостиг“.
Јесте ли чули за „Житостиг?“. Свакако. Преко радија, телевизије, квиз емисија, наградних такмичења у разним часописима и тако даље. А јесте ли јели његов хлеб.
О новогодишњим празницама ово предузеће прописно се обрукало. Чопори гладних људи јуришали су по граду за хлебом. Један човек је трчао за колима комуналног предузећа мислећи да возе врућ хлеб. Преварио се. Многи су остали гладни. Неки су се хранили дугорочним и средњорочним плановима.
У дирекцији предузећа и овог пута су негирали несташицу хлеба. Наш репортер упитао је човека из „Житостига“ да ли је тачно све што се прича. Одговорни друг је накривио капу и почео да пева најмодернији шлагер. „Није, није, није па није, није то људи истина…“
Сит гладноме не верује.