Данашњи датум представља један од најбитнијих дана у политичком, културном и историјском календару Србије. Поред тога што је 15. фебруар Дан државности, он је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Првог српског устанка. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут. Скупштина Србије је 10. јула 2001. године одлучила да Сретење буде Дан државности.
15. фебруара 1804. почео је Први српски устанак и борба за ослобођење од Турака. Истог датума али 1835. Скупштина у Крагујевцу донела је Сретењски устав, први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је у Србији, међу првима у Европи, укинут феудализам.
Поводом Дана државности Србије, а у складу са Законом о државним и другим празницима у Републици Србији нерадни дани ове године биће петак 15. и субота 16. фебруар. У дане државних и верских празника који се празнују у Србији не раде државни и други органи и привредна друштва.
У народу се веровало да на Сретење почиње прелазак из зиме у пролеће. Обично се каже да ако је на Сретење облачно онда ће крај зиме бити леп, а ако је ведро, биће хладан и ветровит.
По црквеној доктрини, на Сретење је Богородица, четрдесетог дана од рођења Исуса Христа, отишла у храм да принесе жртву и тамо срела старца Симеона који је у малом Исусу препознао Спаситеља. Тај сусрет малог Исуса и праведног старца је хришћански празник – Сретење Господње који се прославља од 541. године.