2018-12-28T12:49:40+00:00 28. децембра 2018, 12:48|

Дом Карла Кобала – историја у руинама // Hiša Karla Kobala – zgodovina v ruševinah

У СТАРОМ КОСТОЛЦУ

Дом Карла Кобала – историја у руинама

Бројни су Словенци оставили неизбрисив траг у изградњи Србије, па тако и Браничевског краја. Неспоран пример је рударски Костолац, нарастао на темељима развоја садашњег Старог Костолца.

Управо у том селу, најдужа улица носи име једног храброг Словенца, народног хероја, шпанског борца Карла Кобала. Далеко раније, по њему су се звали и ондашња школа и фудбалски клуб. Све из жеље народа да ода признање овом великом човеку.

Данас су као подсетник остале улица и кућа, која је била дом Карла Кобала и његове супруге Злате. Такође је то било и место одржавања састанака среског повереништва Комунистичке партије Југославије, чији је секретар био Кобал. На згради је постављена спомен плоча као подсећање на његов рад и херојску смрт од гестаповске руке.  

            Међутим, данас је та кућа потпуно оронула, непрепознатљива и само још једна од запуштених руина славне историје овог дела Србије.

             На срећу, увек има оних који се сећају или довољно знају… Један од њих је осамдесетогодишњи Костолчанин Иван Чепин, некада ученик Кобалове школе, са којим се и два пута сусрео.

            Све што је знао поделио је са Добрицом и Сашом Радићем, који су иницирали и основали Огранак београдског Удружења „Сава“ у Костолцу и тиме оснажили сународнике по пореклу. Заједничким напорима пронашли су и у Стари Костолац довели и Кобаловог сестрића, који је исказао спремност да помогне да се део историје сачува макар и само постављањем нове, видне табле на кући која ће подсећати на њен значај.

Дугорочно, њихова је жеља и циљ да се Кобалова кућа обнови и сачува како то доликује и залужујуе.

Карло Кобал био је поштован човек на руднику и у селу. Био је шпански борац и члан Комунистичке партије Југославије. Страдао је априла 1943. године, након што је у Стари Костолац банула Специјална полиција предвођена гестаповцима. Ухапсили су тринаесторо људи, међу којима и Кобала. Под стражом су држани цели дан и ноћ, а потом утоварени у камион који се упутио ка Пожаревцу. Кобал је одлучио да покуша да побегне из камиона у којем су уз возача била двојица гестаповаца. Према неким записима, на кривини између Ђириковца и Пожаревца, где се данас налази надвожњак, а некада виногради, Кобал је скочио на једног од гестаповаца и избацио га из возила, док је другом отео пушку. Када је кренуо да запуца метак се заглавио у цеви. Уследио је физички обрачун. За то време возач је зауставио камион и други гестаповац их сустигао. Тада је један од њих пиштољем усмртио Карла Кобала.

Његова жена Злата, чим је сазнала за јуначку смрт свог супруга, затражила је од партијске организације да је пошаље у одред како би осветила Кобала. Послата је на Космај, али је нешто касније ухваћена код села Липе и стрељана.

Карло Кобал сахрањен је на Чачалици. 

А. М.


Пројекат „Словенци  Браничевског округа“ суфинансира Министарство културе и информисања РС  / Projekt „Slovenci Braničevske regije“ sofinancira Ministrstvo za kulturo in informiranje RS. Серијал текстова биће објављиван на српском и словеначком језику.


(ПРЕВЕДЕНО НА СЛОВЕНАЧКИ ЈЕЗИК)

V STAREM KOSTOLCU

Hiša Karla Kobala – zgodovina v ruševinah

Mnogi Slovenci so pustili neizbrisen pečat pri izgradnji Srbije ter s tem tudi Braničevske regije. Nesporen primer je rudarski Kostolec, ki je zrasel na temeljih današnjega Starega Kostolca.

Prav v tej vasi, najdaljša ulica nosi ime nekega hrabrega Slovenca, nacionalnega junaka, španskega borca Karla Kobala. Dolgo nazaj so se po njemu imenovali tudi takratna šola in nogometni klub. Vse to zaradi želje ljudi, da se prizna tega velikega človeka.

Danes sta v spomin ostali ulica in hiša, ki je bila dom Karla Kobala in njegove žene Zlate. To je bil tudi kraj, kjer so potekala srečanja območnega odbora Komunistične partije Jugoslavije, katere sekretar je bil Kobal. Padel je kot žrtev gestapa in na stavbi je postavljena plošča, kot spomin na njegovo delo in junaško smrt.

Vendar je danes hiša popolnoma uničena, neprepoznavna ter le ena od zapuščenih ruševin slavne zgodovine tega dela Srbije.

Na srečo vedno obstajajo tisti, ki se spominjajo ali dovolj vedo … Eden od njih je osemdesetletni Kostoličan Ivan Čepin, nekdanji učenec Kobalove šole, s katerim se je tudi dvakrat srečal.

Vse kar je vedel, je delil z Dobrico in Sašo Radićem, ki sta začela in ustanovila Podružnico beograjskega Društva „Sava“ v Kostolcu ter tako dala večjo moč svojim sorojakom. S skupnim prizadevanjem so našli ter v Stari Kostolac pripeljali tudi Kobalovega bratranca, ki je pokazal pripravljenost pomagati ohraniti nekaj zgodovine s postavitvijo nove, vidne plošče, na hiši, ki bo spominjala na njen pomen.

Njihova dolgoročna želja in cilj je obnoviti Kobalovo hišo ter jo ohraniti, kakor bi morala biti in si zasluži biti ohranjena.

Karlo Kobal je bil spoštovan človek v rudniku in v vasi. Bil je španski borec in član Komunistične partije Jugoslavije. Umrl ga je aprila, leta 1943, potem ko je Specialna policija, ki jo je vodil Gestapo, vdrla v Stari Kostolac. Trinajst ljudi, vključno s Kobalom, je bilo aretiranih. Ves dan in noč so bili zastraženi, nato pa naloženi v tovornjak, ki je bil namenjen proti Požarevcu. Kobal se je odločil, da bo skušal pobegniti iz tovornjaka, v katerem so bili voznik in dva gestapovca. Po nekaterih zapisih je na ovinku med Đirikovci in Požarevcem, kjer je danes nadvoz, nekoč pa je bil tam vinograd, Kobal skočil na enega gestapovca in ga vrgel iz vozila, medtem ko je drugemu odvzel puško. Ko pa je hotel streljati se je krogla zataknila v cevi. Sledil je fizični obračun. Medtem je voznik ustavil tovornjak in drugi gestapovec jih je dohitel. Eden od njih je takrat s pištolo ustrelil Karla Kobala.

Takoj ko je njegova žena Zlata izvedela za junaško smrt svojega moža, je prosila partijsko stranko, da jo pošlje v odred, da bi maščevala Kobala. Poslali so jo na Kosmaj, kjer je nekaj dni kasneje, v vasi Lipa ujeta in ustreljena.

Karlo Kobal je pokopan na Čačalici.

А.М.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају ставове органа који је доделио средства      /     Stališča, izražena v podprtem medijskem projektu, ne odražajo stališč naročnika