Одлазак барда југословенског позоришта                           

15. новембар 1976 .

У Београду је преминуо Миливоје Живановић, рођени Пожаревљанинин, бард југословенског и српског позоришта, првак ЈДП-а (1947-1970) и Савременог позоришта Београд (данас БДП), СНП у Новом Саду, Скопљу и Београду, филмски глумац, први Војвода од Љубичева на ЉКИ одржаним 4.септембра 1964.године. Играо је са великим успехом безброј ликова, трагичних и комичних. Глумом је почео да се бави у раној младости. Први је инострани глумац који је добио престижно признање – Златну медаљу Станиславског давне 1966.године у Москви коју му је доделио Московски художествени театар где је често гостовао. Добитник је и Седмојулске награде и многих других признања и награда. У знак сећања на Живановића у Пожаревцу се одржавају Глумачке свечаности ,,Миливоје Живановић“ и смотра аматерских позоришта Србије. Извори: Енциклопедија СНП, портали и сајтови дигиталних друштвених мрежа.

Преминуо патријарх српски господин Павле

15.новембар 2009. године

Патријарх српски господин Павле преминуо је после дуже болести у Београду, на Војномедицинској академији на данашњи дан пре 10 година. Рођен као Гојко Стојчевић у селу Кућанци у Славонији а утицај родбине је превагнуо да његов избор за наставак школовања буде богословија. Деценијама посвећен православљу 1957. године изабран је за епископа рашко-призренског где је градио нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и монашио нове свештенике и монахе. Старао се о Призренској богословијиа  сведочио је у Уједињеним нацијамао страдању српског народа на Косову и Метохији.

По својој епархији је углавном ишао пешке, од Пећи до манастира Пећке патријаршије, од Приштине до манастира Грачанице. Где није могао пешке ишао је аутобусом јер епархија није имала ауто. Именован је за 44. српског патријарха децембра 1990. године, када је наследио патријарха Германа. Патријарх Павле бавио се и научним радом, међу објављеним делима су “Монографија о манастиру Девич”, беседа “Живот по Јевандељу” и “Молитве и молбе”. У његово време основана је Академија СПЦ за уметност и конзервацију, враћена је веронаука у школе, а Богословски факултет у окриље Универзитета.

Одликовали су га благост, скромност, дубокоумност и немерљива духовност коју је ширио српским народом. Сахрањен је у порти манастира Раковица, када су цитиране његове речи:

„Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али, треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује.”

Припремио: З. Стокић