“Реч народа” овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Отворен биоскоп Гранд Едисон – 14. април 1913.
У хотелу ,,Браничево“ (на углу данашњих улица Стари корзо и Воје Дулића) почео је са радом нови биоскоп под називом ,,Гранд биоскоп Едисон“. Био је то други по реду у то време биоскоп у Пожаревцу. Први се налазио у хотелу ,,Српска круна“.
Нова зграда Дома омладине и пионира -14. април 1982.
Отворена је нова зграда Дома омладине и пионира у Пожаревцу, данас Центар за културу Пожаревац. Ранија зграда културе налазила се у Задужбини Михајла Ст. Павловића и Саве Мирковића у једном делу Дома пожаревачке трговачке омладине (Политехничка школа). Једна од бројних локација на које се селила ова установа, била је и Музичка школа. Све то натерало је власт у Пожаревцу да трајно реши проблем Дома. Тако је донета одлука о завођењу самодоприноса за подизање здања културе. Зграда је зидана по замисли архитекте Милоша Бојовића, површина објекта је преко 4.500 м/2 корисне површине. На овом простору налазе се: Велика сала са 540 седишта, мала сала са 173 седишта, балетска сала, омладински клуб, конференцијска сала… Центар за културу у Пожаревцу је носилац културних и уметничких дешавања у Пожаревцу и Браничевском округу.
Рођен великан српске архитектуре – 15 април 1868.
У Пожаревцу је рођен Никола Несторовић, професор Техничког факултета и архитекта. Основну школу и нижу гимназију завршио је у Пожаревцу, а Реалну гимназију и Технички факултет Велике школе, у Београду. По стицању звања инжењера ради као подинжењер у Пожаревцу на обележавању шума и регулацији Мораве, а потом одлази за Београд па на студије архиктетуре у Берлину. По повратку у Србију 1905. постаје хонорарни професор на Новосадском универзитету. Након I светског рата био је редован професор универзитета у Београду. Пројектовао је значајне зграде у Београду: Народни музеј на Тргу Републике, Београдску берзу у Крађорђевој, Учитељски дом (срушен у бомбардовању 1941), санаторијум ,,Врачар”, болнице у Чачку, Нишу и Зајечару. Био је великан српске архитектуре и оргинални стваралац. Потомак је Нестора Негрића, који је службовао у Пожаревцу.
Умро први српски гинеколог – 15. април 1915.
У Пожаревцу је од пегавог тифуса преминуо др Никола Хаџи Николић, први гинеколог у Србији. Рођен је у Пожаревцу, Медицински факултет је завршио 1882. у Берлину, а као доктор радио је у Општој државној болници у Београду и тај период се сматра почетком специјалистичког рада у гинекологији и акушерству. Објавио је 24 своја рада, а током балканских ратова налазио се у пожаревачкој резервној војној болници. Премештан је с дужности на дужност, на путу се разболео од пегавог тифуса од чега је и преминуо. По чину је био санитарни мајор.
Припремио З. Стокић