Познати виолиниста Новица Стојимировић, први победник фестивала „Царевчеви дани” и шеф народног оркестра “Сербија”, био је и остао бранитељ српске изворне музичке традиције и један од најутентичнијих следбеника славног Властимира Павловића Царевца. Смогао је снаге да остане доследан и веран традиционалним музичким вредностима и да, већ пола века, неуморно трага за лепим народним колима и народним песмама и ствара мелодије у духу народног мелоса. Све ове године је своје богато знање и музичко искуство преносио младима у њеном изворном облику, а са истим жаром и љубављу то чини и данас.
Од тренутка када се појавио на музичкој сцени, као млади виолиниста на фестивалу „Први глас Југославије”, па до дана данашњег остао је веран очувању, оплемењавању и лепоти српског народног мелоса.
-КУД „Костолац” је тада успешно водио Милан Шегрт, који ми је први пружио праву озбиљну шансу и који ме је са непуних осамнаест година одвео на такмичење певача и инструменталиста „Први глас Југославије”, које је одржано у Смедеревској Паланци. Те 1969. године такмичење је одржано на Кудрешком језеру, а све такмичаре су пратили оркестри Љубодрага Цветковића и легендарног Миодрага Тодоровића Крњевца, који је међу бројним такмичарима, још на аудицији, приметио умеће које сам показао, али нисам ни сањао да ћу освојити прву награду стручног жирија, сећа се Новица.
Захваљујући тој победи, неколико месеци касније Новици стиже телеграм из Радио Београда од музичког уредника Боривоја Илића да дође на снимање трајних снимака са оркестром Радио Београда, којим је управљао Раде Јашаревић, наследник славног Властимира Павловића Царевца.
-Мојој срећи није било краја, јер је то уствари био комплетан Царевчев оркестар. Сећам се да сам тада свирао музичке нумере „Живкино коло” Александра Аце Шишића и „Босино коло” Мирослава Милета Матушића и ти снимци се и данас могу чути у музичким емисијама ове радио станице, каже Новица.
Новица Стојимировић први победник Фестивала “Царевчеви дани” у Великом Градишту
ЦАРЕВЧЕВ ПУТОКАЗ
Ово велико признање је било само подстрек да се и даље усавршава, да трага за лепим народним песмама и народним колима, да компонује и ствара мелодије у духу народног мелоса, које имају упориште у традицији. Не задуго, добио је нови позив да са оркестром Љубодрага Цветковића сними записе из Доње Јасенице Љубинка Миљковића, међу којима су „Чичино коло”, „Минкино коло” и „Крупни кокоњеш”, као и песме „Сељанима на седељку”, „Одби лађу” и још неке старе записе које
је отпевала Василија Радојчић, како би били сачувани од заборава.
На крилима ентузијазма, уз много труда и рада, временом су стигле и друге престижне награде и признања, као и Статус истакнутог естрадног уметника Србије. Ипак једно од најдражих награда му је оно од пре четврт века које је добио на Првом сабору најбољих виолиниста „Царевчеви дани”, који је одржан у Великом Градишту, у част и славу барду народне музике Властимиру Павловићу Царевцу. Био је ненадмашан и потврдио сву раскош свога талента, па је тако постао први добитник „Знамења”, како је тада названа прва награда.
Победа на првим “Царевчевим данима” га је учврстила у уверењу да је то та невидљива нит која га непогрешиво води Царевчевим музичким путем. Ту награду и још нека признања су касније добијали његови ученици, а посебно му је драго што су већина постали познати виолинисти, којима је музика постала животно опредељење, Новица је више пута са својим оркестром „Сербија” пратио такмичаре, био је члан, а пре три године и председник жирија фестивала „Царевчеви дани”.
Познати виолиниста Новица Стојимировић, први победник фестивала „Царевчеви дани” и шеф народног оркестра “Сербија”, био је и остао бранитељ српске изворне музичке традиције и један од најутентичнијих следбеника славног Властимира Павловића Царевца. Смогао је снаге да остане доследан и веран традиционалним музичким вредностима и да, већ пола века, неуморно трага за лепим народним колима и народним песмама и ствара мелодије у духу народног мелоса. Све ове године је своје богато знање и музичко искуство преносио младима у њеном изворном облику, а са истим жаром и љубављу то чини и данас.
