„Реч народа“ овом рубриком подсећа на прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник  наше Редакције Зоран Стокић трага и проналази занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову, сходно добу дешавања,  подсећа или  упознаје читаоце са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.

Миливоје Живановић, почасни војвода првих Игара – 4. септембар 1964.  

         Званично су отворене прве Љубичевске коњичке игре. Свечаност отварања одржана је на новом Тргу Радомира Вујовића у присуству око 15.000 грађана и гостију. Игре је отворио Милорад Арсић, председник Организационог одбора, а онда је почасни војвода од Љубичева, Миливоје Живановић прочитао Указ Кнеза Милоша о оснивању ергеле у Љубичеву. Дефиле учесника прошао је улицама: Лоле Рибара, Моше Пијаде, Јована Шербановића, Маршала Тита (Стари корзо) преко Трга Ослобођења, Вељка Дугошевића и Немањином до хиподрома. У колони је било више од 1.000 учесника, а сценарио отварања написао је познати Пожаревљанин Слободан Стојановић.

 „Фактору“ награда од 600 хиљада – 4. септембар 1966. 

       Трећег дана трећих ЉКИ на трибини хиподрома био је гост председник Социјалистичке партије Исланда који је у току дана посетио Народни музеј, Галерију Милене Павловић – Барили и Спомен парк ,,Чачалица“. ,,Витез Љубичева“ постао је Зоран Миљковић. Прву награду у трци ,,Љубичево“ (касачка трка) освојило је грло Ергеле Љубичево ,,Фактор“, коме је припала награда од 600.000 динара.

Преминуо брат Кнеза Милоша – 8. септембар 1856.    

       Умро је Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша Обреновића. Јеврем је био старешина Шабачке, Ваљевске, Соколске и Београдске нахије, комадант вароши Београда, намесник и председник Совјета.

Рођен др Миленко Ђорић –  8. септембар 1867. 

       У Пожаревцу је рођен др Миленко Ђорић.  У Пожаревцу је завршио основну школу и гимназију, а потом, као питомац пожаревачке општине одлази у Париз на студије медицине које успешно завршава 1895. Враћа се у Пожаревац и почиње да ради као општински и хонорарни лекар. Током Првог балканског рата радио је као лекар болнице у Куманову и учествовао у освајању Једрена. Године 1913. Постављен је за управника пожаревачке резервне болнице замениши на том месту др Николу Хаџи-Николића. Током  I светског рата био је управник IV резервне болнице у Нишу где се  заразио пегавцем од кога је преминуо 10. јануара 1915.  Сахрањен је у Пожаревцу. За заслуге током рата др Миленко Ђорић одликован је сребрном медаљом и орденом Св. Саве IV степена.

Слабо интересовање за средње школе – 8. септембар 1949. 

     Констатован је слаб одзив ученика за упис у стручне школе. У Пожаревцу су тада постојале три стручне школе: Учитељска, Трговачка академија и средња медицинска школа. Ни у једној од њих те године није остварен план упис ученика у први разред. У Учитељској школи било је предвиђено да се упише135, уписало се 90 ученика, у Трговачкој академији план је био 300, уписало се 175 ученика а у Медицинској уместо 100 ученика конкурисале су само четири ученице.

                                                                                                           Припремио:  З. Стокић

Share.

Comments are closed.

Skip to content