Регионална привредна комора Браничевског и Подунавског управног округа, Удружење за биљну производњу и прехрамбену индустрију – групација за саветовање и трансфер знања у пољопривреди, у сарадњи са Заводом за интелектуалну својину, 29. октобра у Пожаревцу, на седници Парламента привредника у проширеном саставу, одржали су скуп на тему „Улога интелектуалне својине у брендирању пољопривредно прехрамбених производа“.
Догађај је намењен институцијама и привредним друштвима који у циљу подизања конкурентности и боље тржижне позиционираности, желе да афирмишу своје производе и услуге кроз заштиту права интелектуалне својине (жиг, дизајн, ознаке географског порекла). Скуп је део акције за подизање свести о значају права интелектуалне својине, унапређења пољопривредно прехрамбеног сектора и стварања производа са додатном вредношћу.
-То је грана индустрије која учествује са 10 одсто у бруто домаћем производу и роба широке потрошње је нешто што потрошачи највише купују. Оно по чему ће да препознају производ и да га разликују од других на тржишту је управо тај неки знак који може бити предмет заштите жигом, изглед производа, амбалажа… Било је речи и о ознакама географског порекла и то су они производи који свој квалитет дугују традиционалном начину производње са одређеног географског подручја. Желимо да укажемо на то, да привредници када избацују неки производ на тржиште, поготово прехрамбени, треба да воде рачуна да заштите свој знак како би избегли евентуално копирање од стране нелојалне конкуренције. Права интелектуалне својине представља и вредност у пословању, тако да један жиг може да се заложи и да се добије одређени кредит за пословање, наравно када постане препознат на тржишту, истакла је помоћник директора Завода за интелектуалну својину Даниела Златић Шутић.
ЗАШТИТА ПРАВА ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ
Руководилац Центра за едукацију и информисање у Заводу за интелектуалну својину Зорица Обрадовић представила је систем права за интелектуалну својину, како она функционишу и како их привредници могу користити у свом пословању.
-Патент је право којим се штити проналазак. Проналазак је техничко решење неког проблема и може бити представљен у виду производа, поступка или примене. Суштина патентирања јесте заштита проналаска од кога ћете зарађивати на тржишту. Жиг је знак којим се обележавају робе и услуге и исто се као патент формално региструје, што значи да је потребно попунити пријаву, платити одговарајућу таксу, поднети пријаву Заводу и ако су испуњени сви услови за регистрацију издаје се исправа о жигу. За разлику од патента који максимално траје двадесет година и после тога се налази у јавном домену, жиг се региструје на порције од десет година и то може трајати онолико дуго колико је неко заинтересован да одржава тај свој жиг на тржишту. Индустријским дизајном се штити спољни, естетски изглед неког производа и он може бити дводимензионални, тродимензионални и штити се формално. Само заштићена интелектуална својина може повратити уложена материјална и нематеријална средства свом ствараоцу и на тај начин омогућава даљи напредак и улагање у нов развој и доприноси стварању додатне вредности самом привредном субјекту којем припада та заштићена интелектуална својина, казала је Зорица Обрадовић.
ЖИГ И ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА
Развијањем производа, бренда, треба размишљати и о заштити знака жига. Жиг је право којим се штити знак који у промету служи за разликовање робе или услуга једног произвођача, од исте или сличне робе и услуга другог произвођача.
-Знак се штити зато што ми искључиво добијамо право на том знаку и спречавамо неовлашћено коришћење. Жиг траје десет година и може се продужавати неограничен број пута уз прописане таксе. За подношење међународне пријаве која се подноси преко Завода за интелектуалну својину, основ јесте да постоји национална пријава или национални жиг, нагласила је начелница Одељења за жигове Милена Марсенић.
За разлику од жига који указује на комерцијално порекло производа, ознаке географског порекла јесу терен колективних права, удруживања произвођа. Отуда је и поступак заштите мало другачији и сложенији.
Руководилац Групе за индустријски дизајн и ознаке географског порекла Милица Адамовић истиче да су ознаке географског порекла права индустријске својине којим се штите називи одређеног географског подручја, којима се обележавају производи који управо том географском пореклу дугују своја посебна својства и квалитет.
-Предмет заштите је увек назив неког географског подручја, а начело специјалности подразумева да се овај назив увек односи на тачно одређени производ. Разликујемо два нивоа заштите: заштиту путем имена порекла и географске ознаке. Код имена порекла имамо јачу везу са географским подручјем, па у том смислу се све фазе производње неког производа одвијају на дефинисаном географском подручју. Сировина обавезно потиче са тог географског подручја, док код географске ознаке довољно је да се једна од фаза производње одвија на географском подручју и сировина може да потиче са неког другог подручја. Име порекла је она врста ознаке географског порекла која има јачу везу са географским подручјем. Ознаке географског порекла увек повезују одређено место, људе и одређени производ. Од свих врста интелектуалне својине, ознаке географског порекла су она врста права која заиста остају локалитету. Жигове везујемо за једну одређену компанију, а овде баш због колективног карактера, ово је једна врста институционализоване репутације. У томе и јесте значај да овакви производи прођу кроз заштиту, рекла је Милица Адамовић.
Овакви производи поручују потрошачу одакле потичу и да би се уопште пласирали на тржиште морају да имају константан квалитет који је дефинисан елаборатом и тај квалитет је контролисан. У погледу националне регистрације, Завод је надлежан за одређени сет производа за природне пољопривредне, прехрамбене и производе домаће радиности, док је Министарство пољопривреде надлежно за заштиту ознака у делу вина и јаких алкохолних пића. У погледу међународне регистрације, међународни уговор који администрира Завод, јесте Закон о потврђивању Лисабонског аранжмана.
Да би одређени произвођач ставио контролне маркице поступак има две фазе. У првој фази се утврђује да ли одређени производ заиста има оне карактеристике за коју пријавилац тврди да има и у односу на такве карактеристике поднео је одређене доказе. Када се установи да заиста одређени производ има посебне карактеристике и када се региструје одређени географски назив, у другој фази која је јако битна, сви они произвођачи који заиста на одређеном подручју у складу са дефинисаним елаборатом производе производ по тим карактеристикама, пролазе кроз процесе признавања статуса овлашћеног корисника. Својство овлашћеног корисника траје три године и оно се обнавља, а сама ознака географског порекла траје неограничено.
О примерима добре праксе говорио је директор РПК Јабланичког и Пчињског управног округа Горан Јовић, са чијег подручја потиче највише производа са ознаком географског порекла у Србији.
Д.Динић