Зорка Стојановић из Малог Црнића добитница је Златне значке Културно – просветне заједнице Србије за 2024, за велики допринос развоју културе.
Рођена је 1963. године у Пожаревцу. Живи у Малом Црнићу и ради у библотеци „Србољуб Митић“. У периоду од 2001. године до 2017, обављала је дужност директора Библиотеке.
Још као дете, била је укључена у организацију и реализацију Фестивала драмских аматера села Србије ФЕДРАС, а прва песма јој је објављена у часопису „Стиг“ далеке 1974. године, када је имала само 11 година. И данас се бави културом и активно учествује у свим дешавањима.
До сада је објавила пет збирки поезије: „Кад бразде клијају“, „Чекајући свитања“, „Једино имање“ (са Радетом Обрадовићем), „Певај оком“ и „Крик на длану“, „Ослобађање од тескобе“, „Црном водом на Дунаво“ и „Хоризонти“. Аутор је монографије о 130 година постојања библиотеке „Србољуб Митић“, персоналних библиографија Милисава Миленковића и Ане Дудаш.
Приредила је Избор из дела Божидара С. Николајевића, Зборник дечијих књижевних радова „Див Стигу“, Зборнике родољубиве поезије „Видовански цвет“, у континуитету неколико година и више других зборника, едукативни приручник за децу са L down синдромом „Осмех деце сунца“, збирку прозе „Очева свирала“. Приређивач је књиге „Одабрани есеји о Милисаву Миленковићу“, познатом српском писцу, оснивачу ФЕДРАС-а и часописа за књижевност уметност и културу „Стиг“. Пише, прозу, поезију, есеје, критике. Волонтерски сарађује са недељном новином „Реч народа“, који излази у Пожаревцу и покрива Браничевски округ.
Пише рецензије за књиге завичајних писаца, чланке о Библиотеци у завичајној и српској периодици, приказе књига и критике у завичајној и српској периодици, биографије завичајних писаца у завичајној и српској периодици, путописе у разним часописима и есеје о историјској и културној прошлости насеља у општини Мало Црниће и др.
Члан је Удружења књижевне Србије од 2000. године и члан Удружења новинара Србије.
Добитник је бројних награда и признања као што су: Октобарска награда општине Мало Црниће, Благодарје – Удружења књижевника Србије, Заветну повељу Удружења потомака ратника града Пожаревца и књижевне награде попут награда „Бранко Миљковић“, Царица Теодора, „Поетзофија“ „Стишки венац Милисава Миленковића“ и друго, за освојена прва места на књижевним конкурсима.
Татјана Живковић