Пут ка Небеској редакцији
Петак је дан када новинари недељника Реч народа започињу финални део пута до читалаца. Дан који одише ужурбаношћу, договорима, читањем текстова, техничким преломом појединих страна. Речју, петак је темељ уторка када из штампе пред читалачку публику излазе новине са осмодеценијском традицијом. Живот, судбина и божија воља претвориле су петак, 22. новембар, у дан који је као гумицом избрисао све поменуто. Бригу за здравље Светлане Евковски и наду за опоравак и повратак међу редакцијске колеге угасила је вест да се то неће догодити. У јутарњим сатима заувек је отишла у неки други, можда бољи свет. Светлана: новинарка, старија колегиница, другарица и изнад свега врхунски професионалац одан принципима и професији којој је посветила живот – од почетника до главног уредника.
Скромна, сталожена и фокусирана на рад, у свет чији је основ вест која се уз рото папир и оловна слова Речи народа презентује јавности ушла је пре пола века. Чини се тиша од осталих колега, Светлана Евковски је седамдесетих година даровитост и снагу почела да исказује писаном речју чије је основе налазила у животима и судбинама обичних људи из окружења. Разговори са њима, исповести, лепа и мање лепа дешавања налазили су простор на страницама новина Реч народа, али и изазивали пажњу јавности. И не само пажњу већ и реакције јер су објављиване репортаже будиле савест одговорних. Угроженима су обезбеђиване основне потрепштине, неки су добијали радно место, појединци чак кров над главом. Драга је прича о првим пожаревачким тројкама чији је каснији живот Светлана са пажњом пратила, бележила и објављивала. Стечено искуство шири њен тематски фокус и на остале друштвене и политичке сегменте пленећи пажњу аудиторијума новинским насловима разноврсних тема и дилема.
Велики део новинарског талента преточила је у радијске минуте. Попут свих колега из редакције Речи народа почетак емитовања програма Радио Пожаревца и Светлани је отворио могућност нешто другачијег облика изражавања. Искуство писане речи без напора претаче и у овај медиј. Из кратких форми временом се рађају репортаже, емисије, информативни садржаји. Небројено је емисија посвећених друштвеним темама, политици, привреди. Савременици и колеге сећају се њеног водитељско-уредничког печата емисијама „Отворена субота“, „Синдикат данас“, поподневног Дневника у 4… Но, тадашња атрактивност радијског програма Светлану није посебно опчинила. У овом изразу видела је искључиво професионалност и брзину протока информације од извора до слушалаца. Остаје верна класичном облику штампаног изражавања и временима када је по први пут испекла и окусила новинарски хлеб. Текст за текстом, тема за темом, наслов за насловом. Антрфиле, међунаслов, фотос. И потпис, али не увек: С.Е. Оно што је увек остало било је правило да текст искристалише до танчина, макар куцала и неколико пута и навика да написано по некад ишчита полугласно да чују и остале колеге. И тако до последњег радног дана када радну књижицу замењује пензијском. Но, своју другу кућу, Редакцију недељника Реч народа не мења.
Уколико би се универзитетска правила примењивала у свету „седме силе“, Светлана Евковски би се последњих година могла назвати новинар емеритус. Искуство, знање, посвећеност и надасве одговорност по заслуженој пензији остају њена водиља у свету вести, информација, наслова…, а она сама млађим колегама подршка, ослонац, саветник и учитељ. У шали која увек садржи велику дозу истине називали су је „Биг мама“.
Стицај околности хтео је да једна од Светланиних животних водиља буде свакодневно уз њу: од кћери Милене, која је кренула истим професионалним путем, делио ју је само радни сто у Редакцији. Повремену сету у погледу вешто је успела да прикрије од осталих колега а чини се да се она огледала у томе што је старији син Мирко пословно и породично у белом свету далеко од мајке и сестре.
Петак, 22.новембар, био је дан када је Светлана заувек склопила очи и уместо у редакцију Речи народа упутила ка Небеској редакцији. На место где вечно неке своје новине припремају некадашње блиске колеге: Цица, Брка, старији и млађи Нестор, Мића Илић, Љубиша, Синиша… Обрадоваће се сусрету са њима а нас оставити у истини да више нећемо чути њен глас, њен савет, опаску, предлог … Сећања на њу од сада остају у срцима и архивским комплетима Речи народа.
Увек брижној и прецизној Светлани колеге из Речи народа данас поручују:
-Светлана, немој да се бринеш: 3866. број Речи народа изаћи ће без проблема са свим планираним рубрикама и темама. Једино не у уторак већ у среду. То је због Тебе, јер смо желели да те испратимо на начин који заслужујеш и одужимо свему чему си нас задужила и научила.
Сахрана Светлане Евковски обавиће се на Новом гробљу у Пожаревцу у понедељак, 25.новембра, у 12 часова.
Влада Винкић