Закорачили смо у Нову 2016. годину, која је уједно и година када се одржавају Летње олимпијске игре. Од 5. до 21. августа, у Рио де Жанеиру, у Бразилу, одржаће се 31. по реду највећа планетарна смотра спорта.
Прве модерне ОИ одржане су 1896. године у Атини и од тада, па све до данас организују се сваке 4. године.
Гесло Олимпијаде је израз: “Брже, више, јаче”. Пет међусобно повезаних кругова представљају пет насељених континената: Европу (плави), Азију (жути), Афику (црни), Аустралију (зелени) и обе Америке (црвени).
Бокс је једини спорт у коме се не такмиче професионаци. У фудбалу је ситуација другачија, јер се такмиче професионалци до 23 године старости (+3 ).
Претходне 30. по реду ОИ одржане су у Лондону 2012. године. Овога пута у Рио де Жанеиру, у коме има 6.320.000 становника наступиће 12.500 спортиста из 205 држава, а такмичиће се у 26 спортова, односно у укупно 39 дисциплина.
Олимпијска историја Србије почела је 1912. године на 5. Летњим ОИ у Стокхолму (Шведска), на којима су учествовали и спортисти Краљевине Србије. Екипу су чинила два атлетичара из Београда. У трци на 100 метара такмичио се Душан Милошевић, бивши фудбалер БСК-а. Други такмичар био је Драгутин Томашевић, рођен 1890. у Бистрици, код Петровца на Млави. Томашевић је трчао најтежу атлетску дисциплину- маратон и заузео 37. место од 106 такмичара, резултатом 2:47:00. Носилац је заставе Краљевине Србије у свечаном дефилеу приликом церомонијала отварања Олимпијских игара у главном граду Шведске.
Краљевина Југославија је на Олимпијским играма учествовала: 1920, 1924, 1928, 1932. и 1936. године. Након Другог светског рата на ОИ 1948, 1952, 1956, 1960, 1964, затим 1968, 1972, 1976, 1980. и 1984. наша земља учествовала је као Федератива Народна Република Југославија (ФНРЈ), а касније и као Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).
Године 1992, због санкција, Југославија је на ОИ наступила као независни учесник, док је 1996, 2000. и 2004. узела учешће као СР Југославија (Србија и Црна гора). Од 2008. у Пекингу и 2012. у Лондону, односно 2016. у Рио де Жанеиру Србија поново наступа самостално.
Аутор ових редова је као стручни посматрач Рукометног савеза Србије, 1980. године присуствовао 22. Олимпијским играма у Москви. Био је то својеврстан, непоновљив и незабораван доживљај у животу. Тих 15 дана, препуних лепоте дружења са спортистима света, успомена је која никада не бледи. Зато су Олимпијске игре прави изазов за спортисте, али и за посматраче јединствен и неизбрисив догађај за вечито памћење. Многи олимпијски победници у својим земљама се дочекују и славе као истински хероји, баш као што је то било миленијумима раније. У данашње време олимпијско знамење- златна, сребрна и бронзана медаља, доноси често и материјалну награду. Постати олимпијски победник је животни сан свих врхунских спортиста.