Свечаност освећења цркве ,,Светог Јована Златоустог’’ почела је дочеком Његовог преосвештенства aрхиепископа пожаревачког и митрополита браничевског др Игнатија, председника Општине Голубац др Небојше Мијовића и његових сарадника и руководства Месне заједнице Миљевић.
Освећење и Свету Литургију на мали Ускрс служио је архиепископ пожаревачки и митрополит браничевски др Игнатије са свештенством. У свом обраћању др Игнатије рекао је да је освећење цркве слично крштењу човека и захвалио се мештанима Миљевића, донаторима и Општини Голубац за подршку и помоћ при изградњи овог храма.
Први радови на подизању новог храма у Миљевићу почели су на плацу који је поклонио Живорад Митровић из Миљевића, 9. јула 2012. године, да би исте године до новембра била озидана. Црква је изграђена у моравском стилу, са звоником у свом саставу.
Овај стил карактерише основа цркве у облику тролиста, односно триконхоса. То је црква са основом уписаног крста, којој су, уз олтарску, придодате две певничке апсиде са јужне и северне стране.
Црква је посвећена Светом Јовану Златоустом, једина је и јединствена у Епархији пожаревачко – браничевској која је посвећена овом светитељу и најчувенијем проповеднику у историји хришћанске Цркве. Није фрескописана, али то свакако јесте план за будући период. У цркви је постављен липов иконостас у дуборезу, рад мајстора Звонимира Стевића из Касидола. Иконе у византијском стилу са позлатом за иконостас урадио је Слободан Јанићијевић из Јагодине.
Овај православни храм изграђен је трудом појединаца и благочестивог народа, пре свега овог села, Министарства правде – Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, Општине Голубац, Манастира Тумане и Месне заједнице Миљевић.
Први свештеник у самосталној миљевачкој парохији био је Антоније Пантић. После смрти свештеника Антонија долази свештеник Вуле Стевановић, који је 1864. године, постављен за пароха Доњо крушевичког. Остао је упамћен као ватрени присталица и иницијатор за подизање Основне школе у Миљевићу. Трећи свештеник у селу, Коста Илић, постављен је за пароха 1895. године и службовао је до 1918. године. У време бугарске окупације био је интернирац у Бугарској у Ески Џумаји.
Последњи стални свештеник у селу био је Александар Михаила Колесников. У време револуције у Русији био је мобилисан за Царску војску. Нема писаних трагова ни сведочанстава да је у Миљевићу било цркве. Постоје предања о записима испод којих су се обављала богослужења, али сада тих старих записа нема. Идеја, а пре свега искрена жеља да и Миљевић по угледу на околна села сазида себи богомољу је постојала дубоко укорењена у свести народа.
По завршетку освешћења Цркве у порти одржан је пригодан културно – уметнички програм у извођењу ученика Основне школе из овог места, као и трпеза љубави.
Љ. Настасијевић