Најбоља представа VII Међународног позоришног фестивала „Виминaцијум фeст-митoви стaри и нoви“ је комад „Мати“ Крушевачког позоришта у адаптацији и режији Марка Торлаковића. Крушевљанима је припала највиша награда Фестивала Viminacium Maximus коју је стручни жири облазложио:
– Представа „Мати“ узбудљив је и креативан пример својеврсне деконструкције косовског мита. Полазећи од неконвенционалне и еклектичне драме Светлане Слапшак, редитељ Марко Торлаквић, са комплетним ауторким тимом и глумачким ансамблом гради комплексно и онирично позоришно остварење особене визуелности, срданости и глумачке експресивности. Митски оквир приче о страдању народа контестуализован је додавањем личних исповести из блиске ратне прошлости ових простора.
Награду Златна фибула освојио је Бојан Димитријевић као најбољи глумац овогодишњег Фестивала. Димитријевићу је ласкава титула припала за креацију лика Сократа у представи „Ућуткивање Сократа“ редитеља Небојше Брадића и продукцији Битеф театра и Центра за културу Тиват.
– Бојан Димитријевић је, вешто избегавајући замке митоманије, баналног патоса и глорификације историјско-филозофсгког значаја Сократове личности, ефектно и дирљиво створио лик посебног човека у сукобу са окошталим друштвеним системом.То наводи гледаоца да се са емпатијом идентификује са појединцем који, у унапред изгубљеној бици, не одустаје од својих уверења и моралних начела… наведено је у образложењу стручног жирија .
ФЕСТИВАЛ КОЈИМ СЕ ПРУЖА ИЗАЗОВ ПУБЛИЦИ
Такмичарском делу овогодишње манифестације, у понедељак, 16.јуна, у простору Археолошког парка Виминацијум претходио је чин свечаног отварања. Том приликом великом броју посетилаца, посленицима позоришне сцене и члановима жирија најпре се обратио уметнички директор Виминацијум феста Михајло Несторовић који је нагласио:
-Овде, на тлу некадашњег римског града: у амфитеатру, лимесу или домусу и свуда где кораци уметника могу одзвањати кроз векове, сваки кутак археолошког налазишта постао је потенцијална позоришна сцена. Сцена за нова читања старих прича и за нове митове који тек настају. Овогодишња селекција окупила је представе из различитих земаља и театарских поетика, али и повезује заједничко питање: Како митови обликују наш поглед на свет и колико смо данас спремни да их слушамо, мењамо или одбацимо?
Овогодишњи Виминацијум фест отворила је чланица Градског већа за културу, туризам, друштвене делатности и социјална питања Марија Влајовић. Истичући да захваљујући оваквим догађајима Виминацијум ожиљава и духовно што потврђује да су култура и уметност вечни, Влајовић је додала:
-Иако Град Пожаревац дуги низ година има значајна културна окупљања, оснивање Виминацијум феста пре седам година носило је са собом нове изазове. Данас је он нашао посебно место у календару љубитеља уметности не само у Пожаревцу већ и шире. Организовање оваквог позоришног фестивала под ведрим небом била прилика да се публици пружи нови изазов и данас можемо рећи да смо у томе успели.
ПРЕДСТАВЕ И ОДЛУКЕ ЖИРИЈА ПУБЛИКЕ
У конкуренцији за победничку представу и награду Viminacium Maximus овогодишњег Виминацијум феста било је шест тетара, док су у својеврсној уметничкој трци за најбољег глумца или глумицу фестивала и Златну фибулу били њихови чланови.
Глумачке свечаности пратила су два жирија. У стручном били су: директор Стеријиног позорја др Мирослав Радоњић, позоришна редитељка Ксенија Крнајски и глумица Београдског драмског позоришта Љубинка Кларић.
Жири публике чинили су: глумац позоришта „Миливоје Живановић“ Пожаревац Зоран Живковић, глумица Оштинског аматерског позоришта „Бранислав Нушић“ Мало Црниће Драгана Алексић и глумица позоришта „Кастелум“ Костолац Теа Пућо.
У такмичарском делу ове године први је наступио ансамбл Народног позоришта Ужице представом Јелене Кајго „Мага“ у режији Бориса Тодоровића. Чланови Крушевачког позоришта наредне вечери представили су се комадом Светлане Слапшак „Мати“ који је за сцену поставио редитељ Марко Торлаковић. Трећег дана изведена је представа урађена у копродукцији Битеф театра и Центра за културу Тиват „Ућуткивање Сократа“. Текст Хауарда Брентона режирао је Небојша Брадић. У четвртак, 19.јуна, на репертоару Фестивала био је комад Миливоја Млађеновића „Певање и ћутање Софке Николић“ у извођењу Градског позоришта „Семберија“ Бијељина и режији Соње Петровић. Следећу представу „Неки важан човек“ према тексту и у режији Жељка Хубача извели су чланови Народног позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић” Зајечар. Последњи такмичарски комад овогодишњег Виминацијум феста био је „Чекајући Ореста“. Текст по мoтивимa Сoфoклoвe Eлeктрe написала је Лaдa Кaштeлaн режирала Ливија Пандур а извели су га глумци Хрватског народног казалишта Вараждин.
Поред стручног жирија, глумачке креације свако вече оцењивао је жири публике који је најбољем глумцу или глумици додељивао награду Уздарје. Ове године то су били: Божана Марковић за улогу млађе Марије Маге Магазиновић, Јована Ђорић у причи о женама средњовековне Србије „Мати“, Бојан Димитријевић који је представио лик Сократа, Бојана Милановић за креацију Софке, Дејан Цицмиловић који је сјајно одиграо улогу Трећепозивца и Деа Пресечки која је тумачила лик Електре.
Након свечаног уручења награда Фестивал је у недељу, 22.јуна, затворила директорка Центра за културу Пожаревац Галина Перић. Честитајући победницима, захваливши се реализаторима, учесницима и публици, између осталог је рекла:
– Фестивал нас је поново подсетио колико је су митови живи у нама, у театру и у сваком тренутку када сцена оживи. Глума као темељ театра и један од најстаријих облика људског изражавања, била је срце овог фестивала. Њена моћ да нас дотакне, да нас повеже и подсети на универзалне истине ове године дошла је до пуног изражаја кроз изванредне интерпретације које смо имали част да гледамо. Хвала свим глумцима који су нас водили кроз снажне приче.
У част најбољих изведена је балетска представа „Зидање Скадра“ по концепту и кореографији Милоша Исаиловића. Ова дрaмaтично-пoeтска плeсна изведба коју су копродукцијски потписали Битеф денс компанија и ТО Будва спустила је завесу на VII Међународни позоришни фестивал „Виминaцијум фeст – митoви стaри и нoви“.
Организатори Фестивала били су Град Пожаревац и Центар за културу Пожаревац.
Влада Винкић
Фотографије: Бојан Николић