Константин Ранисављевић матурант је Пожаревачке гимназије на природно-математичком смеру. Представља изузетан пример свестране, упорне и знатижељне младе личности, чија интересовања и таленти премашују оквире уобичајених школских програма. Његова највећа интересовања обухватају природне науке, савремену технологију, музику и лингвистику, чему прилази са озбиљношћу, посвећеношћу и радозналошћу. Музика заузима посебно место у Константиновом животу: свира клавир и виолину, компонује и аранжира, а као активан члан Ансамбла Пожаревачке гимназије и градског Мешовитог хора Центра за културу Пожаревац редовно учествује у јавним наступима и културним манифестацијама. Његово музичко интересовање посебно је усмерено ка правцима XX века и филмској музици. Током школовања учествовао је у готово свим музичким манифестацијама, промоцијама и свечаностима. Најзапаженији резултати су му на Републичком такмичењу хорова гимназија и средњих школа у Новом Саду, где је освојио другу награду, као и на фестивалу „Рок сербика”, на ком је са школским бендом као извођач освојио награду за најбољу домаћу обраду.
Тома Топо, професор оркестра, рекао је о Константину:
-Константин је дивна особа којој је природа поклонила апсолутни слух и вероватно желела да његов животни избор занимања буде музика. Но, како то обично судбина помеша карте, он се определио за нешто сасвим друго. Као дугогодишњи члан оркестра дао је огроман учинак као пијаниста, тако да су изведена дела звучала као код професионалаца. Исказао је богату машту и знање у аранжирању музике разних жанрова. Искрено жалим што његов пут не води на Музичку академију већ негде другде. Свакако сам уверен да ће његова постојаност и изузетна преданост раду оставити запажен траг чиме год се буде бавио у будућности. Срећан сам што сам открио његов дар и исти уткао у заједничко музицирање оркестра. Мало је оних који су својој школи оставили толико успешну задужбину.
Осим уметничке стране, Константин је изузетно успешан и у академским областима. Са лакоћом усваја стране језике – осим енглеског, може да се споразуме и на француском, немачком, руском, па чак и на кинеском и јапанском језику. Његова љубав према лингвистици посебно се огледа у интересовању за етимологију и историју језика. Такмичио се из више предмета, са посебно запаженим резултатима из српског језика и језичке културе где је на републичком нивоу освојио друго место. Такође, такмичио се и из математике и латинског језика.
Драган Стојановић, професор хемије и одељески старешина, рекао је о Константину:
-Бити одељењски старешина младићу као што је Константин није само одговорност – то је и привилегија. У генерацији пуногласних утицаја, глас Константина је увек био тих, али јасан – онај који не тражи пажњу, већ је заслужује. Његов таленат за реч, за музику и смисао, био је више од успеха на такмичењима – био је одраз уметничке дубине. Имао сам част да га пратим током гимназијских дана и посматрам како од талентованог дечака сазрева у младића чија реч има тежину, а тишина значење. Куд год да крене, носиће у себи нешто од језика и музике, али и део Пожаревачке гимназије, коју је достојно представљао.
Себе у будућности види као успешног студента који је из гимназијских дана понео поуке зрелости и искуства. Константин о Пожаревачкој гимназији говори са захвалношћу, као о месту које му је пружило подршку, подстицај и пријатељства која ће памтити. Његов развојни пут сведочи о зрелом и инспиративном младом човеку, чији ће се таленти, вредности и рад у будућности сигурно препознати.
Константинови родитељи, Јелена и Александар, за свог сина кажу да је вредан, упоран и свестран младић. Посебно се истиче у математици, рачунарству, језицима и музици, којом се активно бави ван школе — свира клавир и виолину, аутор је и аранжер, и члан хора. Радо прихвата изазове, сналажљив је и мотивисан. Похвале цени, али га највише покреће лична жеља за напретком. Као родитељи, поносни су на његову посвећеност и захвални Пожаревачкој гимназији што је препознала и подржала његов развој.
Иако највише воли да учи читајући и самостално, кад год му се пружи прилика, знање радо дели са вршњацима – како о темама из свог поља интересовања, тако и кроз разговоре о вредностима попут толеранције и емпатије. Сматра да би школа била занимљивија када би нудила више радионица и секција које повезују теорију са праксом, као и увођење предмета као што су право, политика и економија.