Поводом сто година од рођења Витомира Вите Животића, 28. августа, на Велику Госпојину, у школском дворишту у Ореовици одржана је традиционална „Ореовачка шетња“.
Витомир Животић рођен је 1925. године у Ореовици и још за живота ушао је у ред класика наше народне музике. Витине песме су за живота прихваћене као изворне.
Општина Жабари, Центар за културу Жабари и КУД „Војислав Илић Млађи“ из Ореовице, уприличили су велики концерт са жељом да се одуже човеку који је био не само истакнути хармоникаш, него и композитор, аранжер и песник сељачке и сеоске идиле. Изнад свега, Вита Животић је био педагог и људина. Он је својим песмама одужио свој дуг завичају. После Другог светског рата, па све до 1957. године, Вита је свирао соло хармонику заједно са својим старијим братом од тетке Миодрагом Тодоровићем Крњевцем. на програмима Радио Београда. Он је пратио великане као што су Вуле Јевтић, Вука Шехеровић, Радмила Димић и остале Царевчеве певаче.
Био је шеф једног од најтраженијих естрадних ансамбала на просторима бивше Југославије, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година. У тој његовој првој поставци друга хармоника је био Драгослав Јанковић Ћивра, прва виолина Мирослав Миро Стојановић и легендарни саксофониста Јова Станојевић. Вита није компоновао песме да би зарадио новац, као што су то радили многи композитори. Он је само хтео лепоту сеоског исконског начина живота да преточи у своје песме.
СПОМЕН ПЛОЧА ВИРТУОЗУ
Поводом века од рођења виртуоза на хармоници и великог композитора, у Дому културе у Ореовици свечано је откривена спомен плоча посвећена овом изузетном естрадном уметнику.
Директорка Центра за културу Јелена Стојадиновић наглашава да се на идеју за организовање великог концерта дошло на основу књиге Боре Васића у којој су описани животи најзначајнијих естрадних уметника са ових простора, а међу њима и Вите Животића.
-На овом концерту певаће се искључиво песме које је Вита писао и компоновао и свираће се његова кола. Читајући песме које су набројане у књизи схватила сам да те песме живе и данас после његове смрти, казала је Јелена Стојадиновић.
Евоцирајући успомене на свог деду, Исидора Илић је казала да је Вита био изузетан естрадни уметник рођен у Ореовици и оставио је неизбрисив траг у народној музици.
-Многе песме за које људи мисле да су изворне народне, уствари су дело мога деде, који је био кантаутор, писао је музику, текст и кола. Он је живео и радио у времену када се музика слушала превасходно. Био је изузетно строг, јаког карактера и поред тога што се бавио педагошким радом и свирао у свом оркестру, он је био и изузетно емотиван човек што говоре његове песме. Имао је истанчан укус и смисао за музику, интерпретацију и био је веома захтеван према својим сарадницима, нагласила је Исидора Илић.
Естрадни уметник Радиша Урошевић наглашава да је постојао период када су се на весељима у околини Пожаревца и читавој Србији певале 80 одсто Витине песме.
-Вита је стварно био човек који је доста тога оставио за покољења, праве певаче који хоће да певају праву музику. То су песме захтевне за певање са лепим текстовима и музиком. Вита је био човек изузетно великог карактера, озбиљан, прави професионалац у свему што ради. Његове песме се сврставају у неку врсту народних песама и остаће да живе много година, рекао је Урошевић.
Витино коло „Ореовачку шетњу“ су сви знали, али не толико добро док је није прославио његов најбољи ученик Мирко Кодић.
-Ја сам дете које је потекло из Ореовице. Ту сам лети брао вишње, а у Пожаревцу сам шест година похађао часове хармонике код Вите. У мени су саткани и Ореовица и Пожаревац, „Ореовачка шетња“ и „Пожаревљанка коло“. То је почетак моје велике каријере и да није Ореовице и Пожаревца, не би било ни Мирка Кодића. Мајстор Вита је био много строг човек, дисциплинован и трудио се да сваког ученика доведе до перфекције. Чим сам се вратио кући, после шест месеци снимио сам прву плочу, што је велики успех, истакао је Мирко Кодић.
Богат културно – уметнички програм започет је легендарном „Ореовачком шетњом“ коју је извео Витин убедљиво најбољи ученик, маестро Мирко Кодић. У пратњи оркестра Милана Јовановића Јабучанца ово чувено коло су одиграли најмлађи чланови културно – уметничких друштава „Војислав Илић Млађи“ из Ореовице и „Дукат“ из Симићева.
ЛИВАДА ЈЕ МОЈА УСПОМЕНА
Љубитељи праве исконске народне музике били су у прилици да уживају у програму који је био подељен у неколико сплетова, односно тематских блокова из опуса Вите Животића. У првом блоку „Љубав и младост“ певале су се песме о љубави, младости, лепоти сеоског партијархалног начина живота. Уследио је блок песама „Сећања и осећања“, кратак филм о томе како је Вита пре равно тридест година свирао у свом дому и завршни блок „Снага народа и сеоског духа“.
Наступили су вокални солисти Радиша Урошевић, Александра Ристановић, Петар Нисић, Наташа Стајић, а Витина кола свирали су његови ученици Зоран Врланац, Звездан Томић, Ђорђе Грујић и легендарни Мирко Кодић уз оркестар Милана Јовановића Јабучанца. Водитељ манифестације био је Горан Милошевић.
У част сто година од рођења Вите Животића, директорка Центра за културу Жабари Јелена Стојадиновић уручила је признање Мирку Кодићу, Милану Јовановићу Јабучанцу, Радиши Урошевићу, Александри Ристановић, Наташи Стајић, Петру Нисићу, Зорану Врланцу, Ђорђу Грујићу, Звездану Томићу, Велиши Миленковићу, Драгославу Живановићу Троши и Горану Милошевићу.
Текст: Д.Динић
Фото: В.Милић