Најновија открића на локалитету Мали град-Тодића црква указују на могућност да је реч о сакралној грађевини из периода од 11. до 13. века. Уколико се то докаже, добили би се материјални докази о браничевској епископији, чије оснивање 1019. године, за време Василија II, помињу историјски извори.
На локалитету Мали град-Тодића црква, од 30. јуна до 15. августа, вршени су археолошки радови у оквиру пројекта „Истраживања средњовековног Браничева“, чији је носилац Народни музеј Пожаревац, а руководилац археолог Драгана Спасић Ђурић. Финансијска средства обезбедио је Град Пожаревац.
Радови су били усмерени на дефинисање прошлогодишњег открића, монументалног објекта од камена са поплочањем од великих камених плоча сивоплавичасте и црвене боје, које су очуване на површини од 10, 70 x 7 метара.
– Објекат је срушен, спаљен и опљачкан, што додатно отежава његову хронолошку, културну и функционалну атрибуцију, објашњава археолог Драгана Спасић Ђурић и наставља:
– Иако је овогодишња истражна површина знатно већа од прошлогодишње, укупна површина од близу 250 квадратних метара није била довољна да се прецизно дефинише његова функција. Очигледно се ради о централном простору великог објекта, а лимитирајући фактори за ширење ископа су близина ограде црквене порте на јужној, као и асфалтне комуникације на источној страни.
– Претпоставља се да се испод њих налазе најзначајније просторије објекта. Откривена је граница на северној страни, а на западној, портал са каменим степеништем и тесаницима. Судећи по деловима стубова од ружичастог кречњака, вероватно се ради о декорацији улазне конструкције и врата. Објекат је зидан од рамског шкриљца и опека, а малтерне фуге од 7 до 14 цм, указују на његову монументалност и квалитет градње.
– Опредељење објекта додатно је отежано постојањем старијих и млађих грађевинских фаза, у односу на објекат са подом од камених плоча. Посебну недоумицу изазива пунозидана полигонална камена конструкција, димензија 2,60 x 2,60 x 1,85 метара, са уздужним и попречним каналима у зидној маси, пречника 12-14 центиметара, могућим лежиштима за дрвене греде.
Спасић Ђурић наводи да грађевински материјал и технике зидања указују на средњовековни период.
– Бројни елементи, посебно остаци фреско сликарства налажени у шуту, иако уситњени девастацијама, указују на изузетно богату палету тонова, могуће фигуралних мотива и посебан ентеријер објекта. Прелиминарно, објекат се датује у време од 11 до 13. века. Некропола од 15 откривених гробова, која је формирана након рушења објекта, упућује на сакралну грађевину, тј. цркву. Уколико се то докаже, добили би се материјални докази о браничевској епископији, чије оснивање 1019. године, за време Василија II, помињу историјски извори.
Народни музеј Пожаревац намерава да настави рад на истраживању овог значајног објекта, који очекује да ће бити конзервиран, у циљу туристичке презентације средњовековног Браничева и цркве Светог Ђорђа, задужбине Драгутина Тодића и његове супруге Лепосаве.
Р. Н.