У Раму, насељу Општине Велико Градиште, 7. октобра 1915. године, одиграла се једна од најтежих борби за одбрану Стига. Војници 9. пешадијског пука Дунавске дивизије првог позива, бранећи своју земљу од надмоћнијег непријатеља, под командом немачког генерала Макензена, показали су храброст и љубав према отаџбини. Њихова жртва и данас сведочи о снази, истрајности и слободарском духу српског народа.
Полагањем венаца крај спомен обележја палим јунацима 9. пешадијског пука првог позива Дунавске дивизије, на месту где се одиграла кључна битка, обележено је 110 година од одбране Стига у Првом светском рату и 10 година од откривања споменика посвећеног војницима који су дали живот у одбрани отаџбине.
Венце су положили представници Општине Велико Градиште на челу са председником Драганом Милићем и председником Скупштине општине Владимирoм Штрпцем, затим представници Министарства одбране и Војске Србије, као и представници локалних борачких организација и удружења грађана.
БОРБА ЗА СЛОБОДУ И САМОСТАЛНОСТ
Председник локалне Скупштине истакао је да је током читавог 19. века, српски народ цело своје постојање посветио борби за његову слободу и самосталност.
– Круна те борбе били су балкански ратови и поновно ослобођење јужних српских крајева, пре свега Косова и Метохије, од отоманских освајача. Чињеница да смо као народ, после више од четири века успели коначно да заокружимо своју државност, говори у прилог томе да нам је након Балканских ратова, у којима смо сопственом жртвом то успели да урадимо, било потребно само једно – а то је мир, нагласио је поред осталог Штрбац и додао:
– Први удар био је баш овде у Раму. Први браниоци наши преци из славне Дунавске дивизије. Њихова херојска борба, налик епским биткама попут оне код Термопила, омогућила је одступницу главници српске војске која је у том тренутку уморна и болесна, гола, боса кренула своје повлачење према Крфу. Кренули су Срби у бесмртност. Колона војника, жена, деце, стараца, гробова наших које смо понели са собом слила се путем албанске гологоте према Грчкој. Мојковац, Видо, само су нека од места где смо ту нашу бесмртност поново потврдили. На Кајмакчалану смо одшкринули врата наше отаџбине. Нека живи успомена на све наше јунаке, јер само са тим успоменама и кроз њих, може да живи и српски народ, поручио је Штрбац.
ЖИВОТ ИЗГУБИЛО 1.247.000 ЉУДИ
Србија током Великог рата, од 1914. до 1918. године, према званичним подацима, изгубила 1.247.000 људи, односно једну трећину свог становништва.
Професор Ненад Михајловић, који се обратио крај рамског споменика, подвукао је историјски значај овог догађаја и указао на то колика је заправо потреба да се сећање на хероје Рама и Стига сачува за будуће генерације.
У пригодном програму наступио је хор Средње школе „Милоје Васић“ из Великог Градишта.