Текст је на српском, а видео на ромском језику / Tekst je na srpskom, a video na romskom jeziku
Рани бракови сложен су и „жилав” проблем. Према истраживањима, најчешћи су у ромској популацији, а Костолац је у врху по учесталости дечијих бракова.
Друштвена заједница није остала „скрштених руку“. Временом, постали су видљиви помаци у правцу еманципације ромске заједнице.
Како наглашавају активисти у тој сфери, борба не престаје док све ромске девојчице детињство не испуне игром, похађањем школе и спознајом слободе избора.
Међу основним предусловима за остваривање поменутог истичу поштовање закона, дечијих права, процесуирање прекршилаца, заговарање образовања, рушење стереотипа…
ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ БРОЈКЕ
У Браничевском округу, Роми су најбројнији у пожаревачком крају, посебно у Костолцу. Ове године, „Ромска женска мрежа Србије“ објавила је анализу студије случаја са темом „Утицај дечјих, раних и принудних бракова на репродуктивно и сексуално здравље Ромкиња“. Опсежна је, детаљна, аргументована.., забрињавајућа…
У студији се наводи да је 49,27 посто испитаница ступило у брак малолетно. Испитаница која је најраније ступила у брак, тада је имала само 11 година.
Пре навршене 14. године, удато је 5 посто од броја испитаница које су малолетне ступиле у брак.
Као млађе малолетнице, старости од 14 до 15 година, у брак је ступило њих 33 посто, док је 62 посто девојчица ушло у брачну или ванбрачну везу као старије малолетнице, са 16 до 17 година.
Међу њима, 62 посто испитаница, које су се удале малолетне, родило је и прво дете пре пунолетства. Од тог броја, скоро 50 посто је прво дете родило између 15 и 16 година старости.
ЗА СЛОБОДУ ИЗБОРА
Ромкиње су једна од најугроженијих друштвених група, констатовано је, између осталог, истраживањима УНИЦЕФ-а и Ромске женске мреже Србије.
Како се наводи, Ромкиње неретко живе у лошим социјалним, економским и породичним условима, на маргинама друштва, изложене социјалној изолацији. Отуда, ретко су у ситуацији да слободно одлучују о сопственом животу.
Посматрајући целокупну популацију, према Уницефовом истраживању из 2019. године, проценат жена старости од 15 до 49 година, које су ступиле у брак пре навршених 15 година, износи око 1 посто. У ромској популацији, малолетнички бракови надилазе 50 посто.
Активисти и актери владиног и невладиног сектора слажу се да је важно о томе говорити што чешће и гласније.
Такође, кроз систематски приступ свих релевантних друштвених актера, јачати свест ромске заједнице о штетности раних бракова, обавези поштовања дечијих права и посебно о важности образовања.
У Националном савету ромске националне мањине у Србији, наглашавају да се активно и јавно залажу за спречавање раних бракова.
Секретар Националног савета Рома Бајрам Морина, који је и члан већа Градске општине Костолац задужен за социјална питања, верске заједнице и невладине организације, констатује да обичаји и традиција нису и не могу бити оправдање за праксе које су штетне по развој и добробит сваког детета.
Представнице костолачких удружења “Руж” и “Успешне жене Костолца”, Радојка Морина и Тања Гргић, истичу да се проблем раних бракова темељи на комбинацији културних, образовних, економских, друштвених фактора... Додају и да су најчешћи међу насиромашнијима и најнеобразованијима.
Како наводе, у неким случајевима, на ране бракове се гледа као део традиције којом се финансијски осигурава будућност младих Ромкиња. На рачун тога занемарује се образовање. А, с обзиром на то да девојчице које не заврше школу имају мање шансе да постану економски независне, опет се као решење „намеће“ рани брак.
А. М.
