Традиционалним полагањем венаца крај Споменика српском војнику у Косовској улици, Пожаревац је 11. новембра, обележио Дан примирја у Првом светском рату, одајући почаст свима који су своје животе положили за слободу отаџбине.
Поводом овог државног празника, венце на Споменик српском војнику у Косовској улици положиле су делегације Града Пожаревца, Браничевског управног округа, Градске општине Костолац, Гарнизона Пожаревац, Полиције, борачких организација и политичких странака.
Након интонирања државне химне „Боже правде“ у извођењу Градског женског хора „Барили“ под диригентском палицом Каталин Тасић, присутнима се обратио градоначелник Пожаревца Саша Павловић.
Честитајући празник грађанима, подсетио је на историјски значај дана када је пре више од једног века, у једанаестом часу једанаестог дана месеца новембра, наступило примирје и окончан Први светски рат.
– Нашим окупљањем одајемо дужну почаст онима који су дали највредније што су имали, своје животе, за слободу отаџбине и достојанство народа. Овај дан није само симбол краја једног од најразорнијих сукоба у историји човечанства. Он је и подсетник на цену слободе, на снагу вере, на истрајност и храброст једног малог народа који је, упркос свим изгледима, остао усправан, рекао је Павловић.
Градоначелник је подсетио и на симбол Наталијине рамонде, цвета који оживљава и када изгледа да је потпуно увенуо, као знак васкрса и непокора српског народа.
– Као што Наталијина рамонда симболише васкрс и непокор, тако и наш народ показује да опстаје и напредује. Из пепела и рушевина, из бола и тишине, поново је процветао и цвет и Србија. Тај мали, али неуништиви цвет није само знак сећања, већ и знак живота, обнове и вечне захвалности славним прецима, поручио је Павловић.
Он је додао да је кроз историју српски народ научио да се слобода не добија на поклон, већ се заслужује, брани и чува.
– Наша је дужност да се сећамо и не дозволимо да хероји остану безимени, да жртве буду заборављене, да се истина изгуби у забораву. Пожаревац је дао своје синове и кћери у тој борби. Нека од њихових имена урезана су у овај камен, али су сва уклесана у наша срца, истакао је Павловић и додао:
– Данас, када стојимо овде, не чинимо то само у знак сећања, већ и у знак обећања. Обећања да ћемо чувати мир, поштовати слободу и градити друштво достојно њихове жртве. Нека овај споменик буде вечити чувар те успомене. Нека сваки 11. новембар буде прилика да се подсетимо ко смо, одакле долазимо и шта дугујемо онима који су нам омогућили да данас живимо у миру. Нека нас Наталијина рамонда подсећа да је и у најтежим временима могуће устати и потом гласно узвикнути у слободној отаџбини – Слава палим јунацима, рекао је Павловић.
И.Р.