Из потребе да се препозна, сачува и представи живо наслеђе женске борбе и солидарности у ромским заједницама у Србији, настала је поставка “Хероине: снага Ромкиња“.

У свим фазама стварања изложбе учествовале су Ромкиње, а међу њима и Костолчанка Тања Гргић, председница Удружења “Успешне жене Костолца” и координаторка Женске ромске мреже Србије:

Тања Гргић на свечаности у Галерији науке и технике САНУ

– Хероина је жена која потиче из заједнице. Жена која је претрпела много штошта да би испунила неке своје основне животне потребе. Хероине су све ове жене са којима смо сарађивали у заједници. Из тог заједништва, настале су изузетне приче, на темељима поверења, узајамне подршке и осећаја сигурности, истиче Гргић.

– Све те приче остају будућим генерацијама као пример и доказ снаге коју поседује свака жена, свака Ромкиња, поручује Тања Гргић, која је говорила и на свечаном отварању поставке “Хероине: снага Ромкиња”, у Галерији науке и технике САНУ у Београду, 17. новембра.

 

Видео је на ромском језику, а текст на српском  / Video je na romskom jeziku, a tekst na srpskom

ЖИВОТНЕ ПОУКЕ

Изложба овековечује наслеђа женске еманципације кроз приче, предмете и мапе. За посетиоце је била отворена до 29. новембра.

Привукла је велику пажњу и, надасве, послала јасну и снажну поруку…

Процес еманципације Ромкиња садржан је у спектру емоција које га покрећу и воде променама. А покрећу га осећај страха, беса, храбрости, туге, радости, љубави… Реч је о живом, искреном, чак и суровом искуству које су Ромкиње храбро поделиле и личним примером показале шта значи бити хероина.

Азире Ахмети

Координаторка Канцеларије за ромска питања у Костолцу Азире Ахмети, на основу контаката са сународницама, верује да такве активности имају велики значај:

– Мислим да то много утиче на нашу ромску популацију, нарочито на жене. Помаже да се охрабре да говоре о проблемима и преузму контролу над својим животом. Посебно је значајно што знају да имају коме да се обрате за помоћ, оцењује Ахмети.

БИТИ ХЕРОИНА…

И заиста, храброст се далеко шири.., посебно на млађе генерације.

Слађана Филић

Апсолвенткиња Рударско – геолошког факултета у Београду, Слађана Филић из Костолца, каже да је на њу пример хероина Ромкиња утицао јако охрабрујуће и додаје:

– Сматрам да је јако битно да имамо особу која може да нас подстакне на то да спознамо себе, дефинишемо циљеве, заузмемо се за те циљеве и сутра и ми будемо узор и подстицај неким млађим генерацијама. За мене је хероина Тања Гргић и њен пример је велики узор многим Ромкињама.

 

Катарина Кавала

Катарина Каравла из Костолца, студенткиња Пољопривредног факултета у Београду, указује на то да су бројне ромске девојчице које не наставе школовање јер немају подршку породице, али да је свака која успе са тим да се избори заиста хероина:

– Све је много теже када сте изложени отпору заједнице која је “запела” у неким давним временима. У Галерији науке и технике САНУ, током свечаности отварања изложбе “Хероине: снага Ромкиња”, била сам преплављена амбивалентним осећањима. Било је прелепо показати примере тих храбрих жена, али и тужно јер борба са проблемом дечијих бракова у ромској популацији траје јако дуго. Неки мали помак може се приметити последњих неколико година. Ипак, колико год то било споро и тешко, Ромкиње хероине су доказ да се може.

Иначе, у конкуренцији од три стотине пројеката из целе Европе, „Херонине“ су понеле главну награду (Grand Prize) престижног европског програма “EU Prize for Citizen Science”, који организује Арс електроника у партнерству са Европском унијом.

То признање додељује се иницијативама које кроз учешће грађана у научним процесима доприносе иновативним, друштвено ангажованим и научно релевантним решењима.

Изложба “Хероине: снага Ромкиња” настала је у оквиру пројекта „Наслеђе еманципације: оснаживање Ромкиња кроз изградњу мрежа солидарности“.

Резултат је сарадње Етнографског института САНУ, Ромског женског центра „Бибија“, Филозофског факултета Универзитета у Београду, као и удружења “Тернипе” и “Успешне жене Костолца”. Покровитељ је Центар за промоцију науке РС. Након изложбе, следе и публикација и мобилна поставка намењена широј јавности.

Текст: А. М.

Фото: Удружење „Храбре жене Костолца“

Leave A Reply