Звање филолога предодредило ју је да се посвети лингвистици, раду на писању приказа и рецензија, организацији културних догађаја, лектури, уређивању, сопственом књижевном стваралаштву, педагошком раду. У домену приказа и рецензија посебно издваја оне написане за Тода Николетића и Пека Лаличића. Као издавач уредила је више књига и зборника радова међу којима су „Смехозбор“, „Од речи до галопа кроз градић“, „Уздарје Свете Петке“…
Била је у уредништву часописа „Мајдан“ а данас и „Браничева“ док су њени стручни радови штампани у часописима: „Монс Ауреус“, „Мајдан“, „Свитак“, „Међај“, „Школски час“, „Браничево“... Као наставник српског језика и књижевности радила је дуже од деценије. Када је о организацији реч на прво место ставља оснивање пожаревачког Удружења стваралаца „Град од речи” чији је председник.
То је најкраћи опис досадашњег опуса Ане Хранисављевић, особе којој по ентузијазму, таленту и идејама тек следи богат стваралачки пут.
Ана Хранисављевић је рођена 28. маја 1988. године у Смедереву у породици мајке Славице и оца Мирка.
– Живећи у вишечланој породици уз старијег брата Александра и млађе близанце Милоша и Михајла научила сам шта значи лепота заједнице и дељења свега што поседујеш. Зато сам се још као девојчица руководила девизом: колико даш толико и добијеш, ако не и више у виду благослова и задовољства спознаје да си учинио нешто племенито и добро. Растући као млађа, али и старија сестра научила сам шта значе одговорност, посвећеност и пожртвовање за ближње. Још у детињству волела сам да сањарим над књигом упијајући мирис штампаних страна. Књига је била мој највернији пријатељ. Више сам волела дружење са јунацима из света литературе и осаму од играња луткама. Веома рано сам се опробала у „професури” подучавајући и чувајући млађу браћу. То је било пресудно најпре за позив професора српског језика и књижевности а данас библиотекара Дечјег одељења Народне библиотеке „Илија М. Петровић” Пожаревац.
УЗОР И ИНСПИРАЦИЈА ЂАЦИМА
-Одувек сам била везана за Дунав, Велику Мораву и Језаву што је предодредило моје животне токове. Попут ових река и сама често мењам „пловна корита” односно животне путеве који су ме водили у нове околности, авантуре и станишта, говори Ана и појашњава:
– У детињству сам била привржена родном Смедереву и коренима који ме са очеве стране везују за варошицу Сараорци. Зато са поносом истичем да сам рођена Смедеревка и Сараорчанка, попут Танасија Младеновића великог српског песника и врсног југословенског ствараоца. Моје школовање и развојни образовни пут укратко би изгледали овако: од основне преко средње фармацеутске школе до Филолошког и Православног богословског факултета и студија теологије. Била сам привилегована да у основној и средњој школи имам најбоље наставнике српског језика, али и узоре: Катарину Спалевић и Бранислава Бранчета Петровића. Хвала им на томе јер сам следећи њихов несебични однос ка ученицима касније и сама постала узор и инспирација својим ђацима.
Пожаревац је био први град који је Ана Хранисављевић заволела у истој мери као и свој родни. Након основне из Смедерева се преселила овде не би ли похађала Медицинску школу. Склоност и љубав према лингвистици, српском језику и књижевности предодређује да 2007. године упише студије филологије на смеру Српски језик и књижевност а 2012. стекне звање мастер. Пут је поново води у родни крај. Радила је дуже од деценије као наставник српског језика и књижевности у школама смедеревске општине
– Настојала сам да код ученика уз редован план и програм развијам креативност подстичући њихов индивидуални потенцијал и таленат. Тако су моји ученици остваривали значајне резултате на републичким такмичењима из језика и књижевности, бивали запажени на литерарним надметањима и смотрама из области позоришта и филма. Паралелно сам учествовала у пројектима Научног клуба при Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању Смедерево као ментор језичких и креативних књижевних радионица у „Ноћи истраживача”. Посебно се поносим оснивањем Школе креативног писања „Орфејевим трагом“ са Дечјим одељењем Народне библиотеке Смедерево која је за четири године изнедрила велики број талентоване деце данас успешних младих људи, говори Ана Хранисављевић.
Животни пут је нашу саговорницу пре четири године поново довео у Пожаревац, тачније у оближњи Кленовник. Породично због свештеничке службе супруга Саше Васића а професионално због сопственог радног ангажовања у Народној библиотеци „Илија М. Петровић”.
– Захваљујући искуству прелазак из просвете у културу није ми тешко пао посебно што ми се указала могућност рада на Дечјем одељењу пожаревачке Народне библиотеке. Када ме у шали питају да ли у мени преовладава професор или библиотекар без дилеме одговарам да сам подједнако и професор и библиотекар и писац за децу и одрасле-без подела и фаворизовања, искрена је Ана.
-Сав живот, са свим својим динамичним променама и протоком времена, стане у филозофску мисао „Панта Реи – Све тече, све се мења”. Зато себе у шали и називам вечитим сеобашем, можда због једног од најдражих романа „Сеобе” Милоша Црњанског. По многим уверењима, идеалима, визијама, али и алтруистичким погледима на свет мој књижевни алтер его и јесте Павле Исакович, главни јунак друге књиге „Сеоба“. Осећам да сам по својим идеалама и системом вредности одвајкада сред бескрајног плавог круга са звездом, негде у просторима метафизичког, што ми вероватно и омогућава да стварам у тренуцима доколице или налета инспирације, истиче Ана Хранисављевић.
ГРАД ОД РЕЧИ
Усмеравајући разговор на оснивање сопственог Удружења стваралаца „Град од речи” чији је председник, Ана је поносна што је за мање од године релизован низ пројекта: од Првог међународног фестивала хумора и карикатуре преко духовних манифестација све до промовисања дечијег стваралаштва.
– Као неко ко се бави уметношћу и културом Удружење представаља остварење мојих жеља јер негује и подстиче дух колектива и саборности у чијим темељима су незамењиви сарадници Љубисав Грујић, Данијела Панић и Радмила Стојадиновић. Неизоставно је поменути подршку мог супруга свештеника Саше Васића такође ствараоца и моје животне потпоре. У складу са значењем метафоре Града од речи, Грађани и Грађанке од речи су сви ствараоци од речи и дела, визионари племенитих идеја и погледа на свет. Наши циљеви тичу се промоције књижевног стваралаштва и осталих облика уметничког изражавања, организовање културних догађаја, трибина и радионица са посебним акцентом на рад са децом и младима. Ту је и издаваштво завичајних и аутора широм Србије док је фокус усмерен на едукацију, визуелну уметност, духовне активности, хумор и сатиру, испричала је Ана која са нестпљењем очекује да из штампе изађе њена прва књига поезије „Метафизичка глад” издавача Културно-просветне заједнице Пожаревац.
Анино слободно време углавном је повезано са струком. Но, најлепше и најважније доколичарење је оно проведено са породицом.
-Највећи део слободног времена проводим у дугим шетњама са супругом Сашом и играма са сином Гаврилом. То су само наши тренуци. Радо смо у цркви на службама и речју: наше дете одраста под окриљем вере. На татину радост стасава у малог појца и црквењака. Мама у њему види наследника: због склоности према словима и фасцинације азбуком и бројним алфабетима – правог лингвисту. Налазимо времена да се као породица бавимо и хуманитарним радом, подржавајући многе човекољубиве идеје и активности, вели Ана Хранисављевић и закључује:
– Моја целоживотна мисија је тежња да будем добра мајка, супруга, попадија, ћерка и сестра. Само тако могу бити остварена као човек.
Д.В.