Најбоља необјављена завичајна песма, по оцени селекторке четвртог Књижевног конкурса „Завичајно звоно професора Вучковића“ Данијеле Вулићевић је „Матична песма“, ауторке Ирене Плаовић из Београда. Награда за краћу необјављену причу о завичају, под називом „Завичај је људска реч“ припала је Саши Матешићу из Врдника.
ЧЕТВРТИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТ
Књижевни сусрет на коме су уручене награде организован је у просторијама Удружења „Кључ“ у Жабарима, у петак, 20. фебруара. Организатор догађаја је Центар за културу „Војислав Илић Млађи“, а покровитељ Општина Жабари.
Уручујући признања најуспешнијим ауторима, директорка Центра за културу „Војислав Илић Млађи“ Јелена Стојадиновић је казала да је на овогодишњем конкурсу пристигло 49 песама и 24 приче.
Ова манифестација посвећена је преминулом професору српског језика и књижевности Драгославу Вучковићу, угледном педагогу, просветном раднику и значајном подухватнику у култури Браничевског округа, посебно у родној Ореовици.
Поред награђених аутора, у Зборнику који се штампа сваке треће године наћи ће се и по десет одабраних песама и прича. У категорији песама то су: „Тркачка химна заљубљеника у Београд“ Александра М. Арсенијевића из Београда, „У завичају мом“ Мирјане Трнавац из Гојне Горе, „Утјеха“ Богдана Бошка Бућана из Футога, „ Гледам Уну како тече“ Јована Н. Бундала из Београда, „Албум успомена“ Миланке Голубовић из Пожаревца, „Кућо“ Живка Маџаревића из Гојне Горе, као и „Песникова селидба“ Раше Перића из Петровца на Млави, „У недоглед завичаја“ Живомира Михајловића из Велике Плане, „Вече на Грзи“ Томислава Ђокића из Скорице и „Јесен у мом сокаку“ Валентине Вање Дабић из Лугавчине.
На страницама Зборника наћи ће се и приче: „Сликали смо се на прагу куће“ Драгише Марковића из Житковца, „Лоле и његов син“, аутора Александра Д. Станковића из Београда, „Задушнице“ Миодрага Тасића из Алексинца, „Чамотиња“ Горана Петровића из Сокобање, „Сад вратницу ветар отвара и затвара“ Душана Мијајловића Адског из Ниша, „Разбијање душе“ Љиљане Терентић из Смедерева, „Тамо где реч још живи, тамо је мој завичај“ Никице Д. Бандића из Инђије, „Небеса су овде“ Миливоја Трнавца из Гојне Горе, „Мала рука“ Данијеле Божичковић Радуловић из Петровца на Млави и „Корен испод асфалта“ Радмиле Стојадиновић из Пожаревца.
КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ ИРЕНИ ПЛАОВИЋ И САШИ МАТЕШИЋУ
Селектор Данијела Вулићевић је истакла да је конкурс имао одличан одзив и по топонимима из књижевних остварења може се претпоставити да је регионалног карактера.
-У категорија завичајних песама вредновала сам уметнички и естетски домет и издвојила 11 песама које ће бити објављене у Зборнику. Оне су шаренолике по топографији, али веома сличне по стилу, осим првонаграђене песме. „Матична песма“ је писана у стилу модерне српске поезије, у слободном стиху, без риме, и представља својеврсно путовање по свету, али и унутар себе, где интимно, у сваком од нас, али и у песникињи, односно лирском субјекту који је у овој песми персоналан, обитава завичај. Песникиња набраја топониме, од Кефалоније до Венеције, али и тачке и појмове, који су књижевне и цивилизацијске тековине, дајући својој поезији космополитску ноту, да би се на крају песме вратила у родну Ореовицу и сав осећај заједништва са читавим светом којим смо пловили до тог тренутка, слила у љубав, поштовање, оданост и приврженост завичају, казала је Вулићевић.
Код избора најбоље приче о завичају, селекторка се двоумила између прича „Завичај је људска реч“ и „Сликали смо се на прагу куће“, које према њеним речима, по квалитету превазилазе остале приче.
-Након много ишчитавања, узевши у обзир све критеријуме и чињеницу да има бољу форму, стил, нарацију, богатији и чудеснији језик, оригиналну идеју око главног лика, заокружену структуру, кратак увод, радњу одличног интензитета, и крај којим се не подилази ни завичају, ни читаоцу, одлучила сам да награду „Завичајно звоно професора Вучковића“ добије прича „Завичај је људска реч“. Песме и приче свакако остају као признање завичају и обећање да ћемо га чувати, закључила је селекторка.
ТРОГОДИШЊА КЊИЖЕВНА ЖЕТВА
На књижевном сусрету представљен је први Зборник најбољих песама и краћих прича о завичају за 2023, 2024. и 2025. годину, које су вредновали селектори Радомир Андрић, др Ана Стјеља и Миливоје Трнавац.
Рецензент Зборника, социолог Првослав Вучковић је између осталог рекао да је Центар за културу „Војислав Илић Млађи“ учинио јединствен културни подухват тематски усмеравајући овај књижевни конкурс на завичај у најширем и најдубљем смислу те речи.
-Образложења досадашњих селектора представљају не само компетентни стручни књижевно – критички резиме и оцену уметничког песничког и прозног блага оствареног овим књижевним конкурсом, већ и подстицај ауторима, досадашњим и свим будућим, који ће учествовати на овом конкурсу. Највећа захвалност и признање припада директорки Центра за културу Јелени Стојадиновић и организаторки културно – уметничког програма Драгани Миловановић, на великој посвећености и креативном доприносу да се ова културна манифестација организује на високом професионалном нивоу, казао је Вучковић.
У културно – уметничком делу програма наступила је харфисткиња Жељка Милошевић, а овом приликом изложене су слике аутора Живомира Жиће Михајловића.
Д. Динић