Комадом „Урбане легенде“, 23. фебруара, на великој сцени Центра за културу Пожаревац почели су 22. Сусрети варошких позоришта Србије „Миливојев штап и шешир“. Завесу су подигли аматери Позоришта „Театар 91“ Центра за културу и уметност Алексинац, у режији Младена Милојковића.
По оцени жирији којег чине театролог Спасоје Ж. Миловановић, директор Пољопривредне школе Иван Милош и професорка енглеског језика и педагошки саветник Зорица Миладиновић, прве вечери награда за сликовито приказани лик припао је Срђану Стојадиновићу за улогу Милета. За глумца вечери и првог носиоца Миливојевог штапа жири је изабрао Вука Радисављевића, који је тумачио улогу Јоце Калифорније.
Посетиоце и учеснике традиционалне манифестације је у име домаћина поздравила директорка Центра за културу Пожаревац Галина Перић, која је овом приликом истакла значај овог глумачког надметања.
– Вечерас се не окупљамо само због такмичења, већ и због љубави према сцени, према речи, према игри и према оној посебној магији која настаје када се светла упале, завеса подигне, а срце закуца јаче. Аматерско позориште у Србији има дубоке и снажне корене. Оно је чувар духа заједништва, културе и идентитета. У малим срединама, у домовима културе, школским салама и на импровизованим сценама, рађа се истинска уметност, искрена храбра и посвећена. Нека овај фестивал буде место сусрета, размене искустава, нових пријатељстава и лепих успомена. Нека нас подсети да уметност не познаје границе и да је љубав према позоришту јача од свега, казала је Галина Перић.
Овогодишњу Смотру варошких позоришта Србије отворио је председник Скупштине града Пожаревца др Срећко Босић. Подсетио је да се у част барда српског глумишта Миливоја Живановића организују два фестивала. То говори о значају овог глумца и организаторским способностима Центра за културу и Града Пожаревца који ове манифестације подржава и прати.
– Позориште је једна магија. Ми видимо да у сваком месту, свакој вароши постоје позоришта и да се у њима свакодневно наступа. Независно од тога да ли то разумемо или не, постоји племенита намера да уметност свакодневно буде међу људима. Када са ове бине крене та магија, када се гледањем представе уплетете у невидљиве нити уметности и утонете у неке ваше снове, мислим да ћете се лепше осећати и промењени отићи кући. И у томе је величина позоришта, рекао је др Босић.
ПОЖАРЕВАЧКО ПОЗОРИШТЕ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА
Уочи прве такмичарске представе, у понедељак, 23. фебруара, у Галерији обојене светлости Центра за културу отворена је изложба „Пожаревачко позориште у периоду између два светска рата“ Историјског архива Пожаревац.
Ауторка изложбе Слободанка Цветковић истакла је да је поставка у основи настала 2006. године, прикупљањем архивске грађе не само у Историјском архиву Пожаревац, већ и у Архиву Војводине и Музеју позоришне уметности у Београду.
– Циљ изложбе био је да један важан сегмент из живота међуратног Пожаревца представимо публици и на најбољи начин исцртамо пејзаж овог места између два светска рата, казала је ауторка.
Прва иницијатива за формирање пожаревачког позоришта јавила се 1928. године, а реализована је 24. априла 1929. године, када је одржана Оснивачка скупштина. У почетку је носило назив Обласно народно позориште и финансирало се средствима грађана и добровољним прилозима. У јуну 1930. године, након поделе државе на бановине, постаје Народно позориште Дунавске бановине и делимично се финансира из бановинског буџета. То је у одређеној мери олакшало рад позоришта, па су могли да ангажују и професионалне глумце. У сезони 1933/1934. одиграно је чак 198 представа, што је велика бројка за једну малу средину.
Нажалост, 1934. године позориште је угашено, пре свега због изостанка финансијске подршке бановине и немогућности да се приходима од представа обезбеди финансирање. Године 1936. оно прераста у Народно позориште Дунавске бановине кнеза намесника Павла, али је до 1941. године свега два пута гостовало у позоришту и играло пред Пожаревљанима.
Ауторка је подсетила на то да су важан сегмент друштвеног живота међуратног Пожаревца представљале кафане, у којима су се одржавале и позоришне представе, све до изградње Дома пожаревачке трговачке омладине. У тој згради налазила се позоришна сала са 500 места, где су се касније најчешће играле представе. И поред тога, кафане су још дуго остале омиљена места сусрета позоришта и публике.
Директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић казала је да је премијера ове изложбе у Пожаревцу била пре 20 година, коју је тада отворио глумац Воја Брајовић.
– Период између Првог и Другог светског рата био је време дубоких друштвених, политичких и културних промена. Управо у том сложеном и динамичном времену позориште је постало место преиспитивања, отпора, наде и стварања новог идентитета. Сцене у Београду, Новом Саду, Пожаревцу и другим градовима постале су места сусрета различитих традиција и уметничких праваца – од реализма до авангарде. У том периоду снажно делују институције попут Народног позоришта у Београду и Српског народног позоришта. Њихови ансамбли професионализују рад, подижу уметничке стандарде и отварају простор новим естетикама, истакла је др Николић.
Директорка је додала да ова изложба подсећа да су управо у том међуратном раздобљу постављени темељи савременог српског и југословенског театра. Изграђена је публика, формирани снажни ансамбли, развијена редитељска поетика и оснажена свест о позоришту, као јавној, друштвено одговорној уметности.
– Кроз фотографије, плакате, рукописе, архивску грађу и костиме, пред нама оживљавају сцене, глумци, редитељи и публика једног раздобља које је, упркос кризама и неизвесности, било изузетно плодно за културан развој, закључила је др Јасмина Николић.
Текст: Д. Динић
Фото: В. Милић и Бојан Николић