Централна тема прошлонедељне седнице Савета Браничевског управног округа, којом је председавао начелник Округа Војислав Пејић, односила се на увећање сточног фонда Републике Србије.
Говорећи на ову тему, председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић подвукао је значај удруживања пољопривредника кроз оснивање задруга. Додао је да управо такав модел може допринети јачању сточарства и стабилности пољопривредне производње.
– Испред Задружног савеза Србије пружамо стручну помоћ у оснивању задруга, у удруживању пољопривредника и регистровању газдинстава. Учествујемо и у изради почетних програма рада и каснијем пословном повезивању. Задружни савез има традицију дугу 130 година и огромно искуство које највише црпимо из рада на терену. Закључили смо да је знање на првом месту, због чега окупљамо професоре са факултета, института, стручних саветодавних служби, Министарства пољопривреде и локалних самоуправа, како бисмо створили тим који може да помогне развоју појединих пољопривредних области, рекао је Михаиловић.
УДРУЖИВАЊЕМ ПОЉОПРИВРЕДНИКА ДО КВАЛИТЕТНИЈЕ ПРОИЗВОДЊЕ
Председник Задружног савеза нагласио је да је најважније сагледати реално стање на терену и успоставити сарадњу између локалних самоуправа и пољопривредника.
– Циљ овог састанка била је размена искустава, сагледавање предности и мана и формирање почетног тима који ће анализирати ситуацију на терену. Након тога уследиће разговор са пољопривредницима, јер је важно представити им добре примере удруживања. Када постоји сумња или скептицизам, најбоље је отићи на терен и показати где задруга успешно функционише. Увек је корисно пратити светске трендове, али је још важније видети добре примере у оквиру којих су се пољопривредници удружили и заједнички развили производњу, истакао је Михаиловић.
Према његовим речима, сточарство је једна од кључних грана пољопривреде, која има велики значај за развој села. Као проблем навео је недостатак радне снаге и сточарских домаћинстава. С тога је, објаснио је, потребна боља организација, а једно од могућих решења могу бити и социјалне задруге.
– Важно је да се пољопривредници удруже како би били у прилици да развијају и прерађују производе, на пример, мини млекаре или друге прерађивачке капацитете. Када пољопривредници имају своју задругу, они имају и сигурност и могућност да заједнички наступају на тржишту, што спречава да буду појединачно уцењивани, нагласио је Михаиловић.
О РАЗВОЈУ СТОЧАРСТВА У ОКРУГУ
Начелник Браничевског управног округа Војислав Пејић сматра да је развој сточарства један од кључних праваца развоја региона.
-Оно што бих желео да буде једно од обележја мог мандата јесте развој сточарства у овом крају. То је нешто што ми знамо да радимо, али смо из одређених разлога временом запоставили. Уверен сам да веома брзо и релативно лако можемо поново да га вратимо као једну од основних делатности. Земља или регион који производи храну и постане озбиљан произвођач, има много већи значај, не само у економском, већ и у геостратешком смислу, рекао је Пејић и додао да Браничевски округ има потенцијал да постане препознатљив по производњи здраве хране.
Осим развоја сточарства, Пејић је нагласио да је неопходно решавати и инфраструктурна питања на простору Браничевског округа, попут управљања отпадом и збрињавања напуштених животиња.
– Квалитетне сточарске производње нема без уређених депонија и система за збрињавање напуштених животиња. Уколико желимо да будемо препознатљиви по производњи здраве хране, онда морамо паралелно решавати и ова питања. Напуштене животиње често се крећу по депонијама, потом нападају стоку, преносе болести, и зато је јасно да све те ствари морају да се решавају заједно, казао је Пејић.
На дневном реду Савета Округа било је речи и о упису права својине „Свој на своме“, затим о енергетски угроженим купцима, али и о текућим проблемима локалних самоуправа.
Заменик председника општине Велико Градиште Недељко Васић, указао је на прошлонедељном састанку проблем легализације објеката у ромском насељу у близини гробља. На овом простору, годинама већ живе породице досељене из Бродице код Кучева, без адекватне комуналне инфраструктуре, на земљишту које није у њиховом власништву.
Поводом ове теме, начелник Округа Војислав Пејић рекао је да је потребно доставити прецизне податке о броју становника и парцелама на поменутој локацији, како би се у решавање овог проблема укључио и Браничевски управни округ.
И. Р.