Привредна комора Србије – Регионална привредна комора Браничевског и Подунавског управног округа, 10. марта, у згради Подунавског управног округа у Смедереву, одржала је тематску седницу Парламента привредника.
Догађај је окупио представнике привреде, институција и стручњаке из области дигиталне економије. У сарадњи са Саветом за дигиталну имовину Привредне коморе Србије – ПК Београд, у оквиру панел дискусије говорило се о унапређењу пословања употребом дигиталне имовине и представљена је дигитална платформа „Маркет Плус“.
Вршилац дужности директора РПК Браничевског и Подунавског управног округа Јасмина Мирковић Недељковић у свом обраћању је истакла да је циљ панел дискусије да се привредници упознају са могућностима које пружа употреба дигиталне имовине и да се кроз примере добре праксе из земаља у окружењу и Европске уније укаже на бројне предности нових технологија.
-Уверена сам да се данашње теме могу применити и у вашој пракси и да ће допринети унапређењу вашег пословања. Захваљујем вам на учешћу и радујем се новом сусрету, зато што је Привредна комора Србије у служби вашег пословања, казала је Јасмина Мирковић Недељковић.
У КОРИСТ РАЗВОЈА БИЗНИСА
О перспективама и изазовима тржишта дигиталне имовине излагао је координатор Сектора услуга у Привредној комори Београда мр Жељко Стевановић. Применом савременог концепта пословања компаније могу значајно унапредити процесе рада и трансакције са иностранством кроз употребу дигиталне имовине. На тај начин пословање фирми може бити ефикасније и безбедије.
-Живимо у дигиталном добу, технолошки напредујемо из дана у дан и дигитална имовина као таква представља један нови концепт пословања, који има за циљ да помогне реалном сектору у правцу унапређења пословања коришћењем дигиталне имовине. Дигитална имовина се пре свега заснива на блокчејн технологији, нови концепт пословања који може у значајној мери да унапреди пословање привреде, казао је Стевановић.
Привредна комора Србије је формирала Савет за дигиталну имовину, који има за циљ да кроз своје деловање едукује привреду о могућностима које пружа дигитална имовина. Савет је специфичан на много начина, пре свега, он се бави развојем привреде, едукацијом и промоцијом и то су три основна стуба рада Савета. Оно што је важно, он окупља академску заједницу, професоре – експерте из ове области, приватни сектор – високотехнолошке компаније које се баве овом облашћу и јавни сектор – Министарство финансија, Београдску берзу, Комисију за хартије од вредности и друге институције које су радиле на доношењу Закона о дигиталној имовини.
-Закон о дигиталној имовини је усвојен 2021. године и тад су се стекли услови да се Привредна комора Србије укључи у овај процес и ми кроз Савет и Акциони план који смо формирали, у претходне две године обилазимо регион и покушавамо да промовишемо овај начин пословања, закључио је мр Жељко Стевановић.
Представници привреде били су у прилици да чују на који начин дигитална имовина може унапредити пословање реалног сектора са посебним фокусом на практичну примену у пословању правних лица. Такође, било је речи о начину на који могу диверзификовати финансијске токове, остварити брже и јефтиније трансакције, приступити новим тржиштима и сазнати бројне примере успешне интеграције криптовалута у корпоративне моделе.
ПОСЛОВАЊЕ КРИПТОВАЛУТАМА
Менаџер продаје у крипто платформи „ЕЦД“ Александар Бонџулић говорио је о значају биткоина и могућностима које криптовалуте пружају када је у питању диверзификација ризика, односно инвестиција код фирми.
-Предузећа у Србији могу да инвестирају у криптовалуте, постоји јасан начин како то функционише, како се то књижи. Тренутно у нашој земљи преко 400 правних лица користи криптовалуте у свом пословању. Неке од њих користе криптовалуте на начин да врше размену са иностранством, неке од њих инвестирају и то нам је показатељ да све више фирми у протеклим годинама је препознало потенцијал који криптовалуте носе са собом када је у питању унапређење пословања.
Оно што је интересантно, биткоин се у протеклим годинама показао као јако добар асет за борбу против инфлације и према свим показатељима велике су шансе да ће тако остати и даље. Биткоин је врло ограничен, постоји јасно дефинисан број биткоина који ће икада постојати и то је једна од ствари која му даје вредност, поред технологије која се налази иза биткоина, односно блокчејн технологија. Сама блокчејн технологија представља јако велику примену у свим секторима пословања и велики број фирми је користе у Србији, рекао је Бонџулић.
Бренд амбасадор у лиценцираној крипто мењачници у Србији „Крипто 12“ Богдан Вујовић презентовао је могућности како српске компаније могу да врше међународна плаћања кроз стејбилкоине. Стејбилкоини су дигитална валута чија је вредност фиксна и везана за глобалне светске валуте, као што су амерички долар и евро.
-Постојећи банкарски канали у не малом броју ситуација праве одређене проблеме, поготово ако су у питању међународна плаћања. Трансакције трају дуже, скупље су и неретко се дешава да коресподенске банке постављају додатна питања у смислу додатних провера документације… Стејбилкоини омогућавају ефикасније плаћање, тако што се плаћања не врше преко посредника – банака, него директно између купца и продавца. На веома конкретним примерима објаснићемо како компанија у Србији може за свега сат времена да пошаље новац на други крај света, или ако прими стејбилкоине са другог краја света, да у року од пола сата има динаре на свом рачуну, што апсолутно није могуће са банкарским системом, закључио је Вујовић.
ДИГИТАЛНА ПЛАТФОРМА „МАРКЕТ ПЛУС“
У оквиру панел дискусије, представник Привредне коморе Србије Милош Станчић презентовао је дигиталну платформу „Маркет Плус“, која је израђена у техничкој сарадњи на Институтом „Михајло Пупин“.
Реч је о првом дигиталном простору који ће домаћим компанијама омогућити већу видљивост, приступ новим купцима, добављачима и партнерима, као и пословне прилике на нивоу који до сада није постојао у Србији и региону. Ова платформа намењена је свим компанијама које желе да убрзају раст, прошире тржиште, модернизују продајни канал и постану део нове генерације пословног повезивања у земљи и региону.
-„Маркет Плус“ је више од платформе, она је дигитално пословно продајна инфраструктура која на једном месту обједињује произвођаче, добављаче, купце и дистрибутере. Она је једна врста дигиталне пијаце у бизнис пословању, али за разлику од традиционалне пијаце она нема физичких и географских ограничења, нема посредника и ради 24 часа седам дана у недељи. Ми је сматрамо круном процеса дигитализације пословања у Србији, нагласио је Станчић.
Д.Динић