Пожаревљанин Горан Петровић посланик је у Народној скупштини Србије. Изабран је у оквиру листе Србија против насиља – Мирослав Мика Алексић – Мариника Тепић.
Потпредседник је Странке слободе и правде. У српском парламенту заменик је председника Посланичке групе Странке слободе и правде.
У Народној скупштини, такође је члан Одбора за уставна питања и законодавство, заменик члана у Одбору за заштиту животне средине и Одбору за административно – буџетска и мандатно – имунитетска питања.
Иначе, Горан Петровић је адвокат, са претходном каријером судије Основног суда у Пожаревцу.
У наредним редовима разговарали смо о његовом искуству и мишљењу о политичкој делатности, актуелном стању у српском друштву и перспективи Пожаревца.
Зашто сте се определили за политику и конкретну политичку опцију?
– Мој улазак у политику је заправо био стицај околности. Сада већ давне 2000. године, као судија Основног суда у Пожаревцу, одбио сам „позив“ да пристуствујем митингу СПС – а и ЈУЛ-а, који је био одговор на скуп опозиције у центру града, поводом батинања пожаревачких отпораша. Сматрао сам да судије и радници суда не треба да учествују на страначким скуповима, јер судије служе закону, а не партијском комитету.
– У то време је, иначе, вршен огроман притисак на судије и тужиоце који нису подржавали тадашњи режим, било је претњи и разрешења. Све то, а посебно атак на интегритет судије, ме је навело да поднесем оставку на место судије и постанем адвокат. Непосредно након тога сам одлучио да прихватим позив људи из Демократске странке и уђем у политику. Данас, 26 година касније, видим тај исти мрак, само под другим именом.
– Зашто Странка слободе и правде? Зато што је ССП политичка организација која бескомпромисно заступа демократске принципе, владавину права, борбу против корупције и чланство Србије у Европској унији.
– Људи из наше странке су показали да су искрени борци и да се не плаше режима Александра Вучића. Зато су и мета СНС батинаша и медијске хајке која директно угрожава њихову безбедност. Физички напади на Драгана Ђиласа и Ђорђа Алексића, Борка Стефановића или Пеђу Митровића управо то доказују. Наши чланови широм Србије су, и поред политичког прогона и хапшења, претњи, паљења аутомобила, избацивања деце из вртића, отпуштања са посла, остали истрајни у борби против режима.
Шта сматрате да су добре/лоше стране бављења политиком? Када погледате уназад, да ли бисте поново упловили у политичке воде?
– Политика вам пружа могућност да урадите добре ствари за велики број људи и да помогнете да живе боље. Добре политичке одлуке осигуравају стабилност и напредак заједнице. То је и прилика да анимирате друге људе и да заједно учините нешто добро за свој град и своју земљу. Зато је тешко гледати данас како се пристојни људи повлаче пред агресивном неспособношћу која је запосела Србију већ 13 година. Још је теже гледати како људи свакодневно одлазе из Србије без намере да се овде више икада врате, јер немају услове за добар живот и будућност своје деце.
– Није проблем само тешка економска ситуација, режим промовише агресију, примитивизам и насиље кроз јавни дискурс и хушкачку реторику према неистомишљеницима. Уништавају се државне институције и врши креирање паралелне реалности, па је постало нормално да представници власти, од председника државе, преко министара, до председника општина варају народ дајући лажна обећања. Моралне вредности на којима се темељи свака озбиљна држава сведене су на ниво вица, па се за оне који краду и купују дипломе каже да су се снашли, а за поштене да су будале. Уставни поредак Србије је урушен и доведен у питање.
– Не можете седети и све то мирно гледати. Не можете мирно живети свој живот, а да вас не занима то што људи не могу да се запосле или упишу децу у вртић ако нису чланови СНС-а. Не можете прихватити оволику количину неправде коју је овај режим посејао. Морате пружити отпор и борити се против тога макар и у тренуцима када многи мисле да је узалудно, јер није. Зато сам ушао у политику и, у том смислу, ништа не бих мењао. Поново бих урадио исто.
Како видите будућност Пожаревца? Који су најзначајнији развојни потенцијали и како сматрате да би они могли бити остварени?
– Горка је истина да за време власти СНС режима ниједан суштински проблем у граду није решен. Пожаревац је доживео економски суноврат и постао град пропуштених шанси. О томе најбоље говори и чињеница да је просечна зарада Пожаревљана нижа од републичког просека за преко 20.000 динара. То је директан резултат недостатка било какве озбиљне привредне активности и нових инвестиција које нису „шрафцигер индустрија“ или партијско удомљавање. Млади одлазе за Београд или у Европу, не зато што не воле Пожаревац, него зато што не могу да поднесу како се послови деле по кафанама, по рођачким и партијским линијама. Град који лежи на води има проблем са пијаћом водом, док је депонија еколошка бомба која куца, а власт је потрошила 3 милиона евра за рециклажни центар који не ради већ годинама.
– Пожаревцу је потребан економски рестарт, инвеститори који ће донети високу технологију и који ће људима дати пристојне плате. Потребно је процесуирање свих који су се обогатили на рачун буџета. Реновирана је фасада градског здања, што је ваљда нормално, али не и за цену далеко изнад реалне. Посебно су нереално висока издвајања за расвету градског здања. О путној инфраструктури и рупама на улицама од којих отпадају точкови аутомобила и да не говоримо. Зато тапкамо у месту. Индустријска зона у коју су уложена велика средства, није покренула развој. Из године у годину се дају лажна обећања, а Пожаревац нема затворени базен. Локална власт то правда тиме што не постоји ни један у целој источној Србији! Па Пожаревац треба да буде град лидер, а не да га усрећује што и други нешто немају.
– Пољопривреда је реална развојна шанса, али како да се искористи кад градска власт одваја само 0.67 посто буџета за помоћ пољопривредницима, што је још мање него прошле године. Пожаревац има и своје туристичке потенцијале. Па идите до Тулбе и погледајте на шта личи спомен комплекс „Пожаревачки мир“. И тако у недоглед. Шта очекивати у будућности од овакве локалне власти и где ту било ко види развој града? Промене на боље ће доћи једино променом власти која је показала да нема ни знања, ни капацитета да покрене развој града.
Како доживљавате актуелни друштвено – политички тренутак, друштво које је подељено, и шта сматрате да би могло бити решење?
– Србија је данас земља у којој се покушава укидање демократије и у којој је институција „један човек“ заменила све државне институције. Једини лек за тешко оболели систем је снажна борба против корупције и потпуно независно судство. Данас имамо опструкцију рада тужилаштава и судова како би се прикриле све корутивне активности режима. Па, у којој земљи Европе још полиција одбија да поступа по налогу тужилаштва?
– На делу је дисциплиновање и промена тужилаца који су се „дрзнули“ да покрену поступке против министара, као што је случај са афером „Надстрешница“ или афером „Генералштаб“. Доносе се тзв. ,,Мрдићеви закони”, који су омогућили директан утицај извршне власти на тужилаштва и судове. Режим чини све да заштити корупцију врха власти и не преза више ни од чега.
– Док малобројни постају све богатији, црпећи јавна средства, грађани се суочавају са свакодневним проблемима које не могу да реше, од зарада са којима не могу да саставе крај са крајем, до проблема са лечењем и операцијама на које се чека годинама. Зато смо предложили увођење специјалног тужиоца за борбу против корупције и организованог криминала високих функционера са тужилачком полицијом на који извршна власт не може да утиче. Предложили смо и Закон о пореклу имовине, којим ће се испитати порекло имовине свих политичара, а нелегално стечена имовина одузети. Значајно повећање плата у здравству и школству је такође нужно.
– То би вратило поверење у државу и њене институције. ССП има план и програм за дан после ове власти. Верујемо да су то добра решења за опоравак државе и санирање штетних последица које је режим акумулирао у протеклих 13 година.
Изборна очекивања?
– У демократским државама избори су празник демократије. У Србији је то полигон за обрачун са грађанима који желе демократски уређену државу. Од доласка на власт СНС-а, у Србији нема фер и демократских избора јер су узурпација медија, функционерска кампања, куповина гласова, притисци на бираче, у две речи, изборна крађа, постали наша реалност.
– Зато је моја колегиница Тања Пашић на састанку са генералним секретаром Савета Европе Аланом Берсеом тражила да ова организација, чији је Србија члан, пошаље посматрачку мисију на локалне изборе који се одржавају 29. марта, јер је стање демократије у Србији више него забрињавајуће. Зато од ових избора очекујем још једну грандиозну изборну крађу режима, који очигледно има неограничене ресурсе које противно закону користи за изборни процес. Сигуран сам да ће сви локални актери уз помоћ својих централа учинити све што је могуће у овом тренутку да дође до промена у њиховим срединама, тако да ће сваки резултат који антирежимске листе освоје бити значајан.
А. М.