Како би начинили рубрику, на једну смену вратили смо се у школско доба. Према правилу обукли бели мантил и ушли у кухињу пожаревачке Економско-трговинске школе где су се ученици припремали за час практичне наставе. На реду је била израда чоколадне торте а све је почело упутствима наставнице, читањем рецепта и мерењем основних састојака. Пред нашим очима настајала је бисквит маса, топила се чоколада, припремали фил и прелив… Адекватно окружење за разговор са наставницом куварства и посластичарства Драганом Грозданић.
Стручњак и сјајан педагог Драгана за собом има генерације ђака који су на овом месту стекли основна знања а многи од њих постали врхунски зналци ове области. Можда смо саговорницу мало збунили, али прво питање било је конкретно: шта највише воли да конзумира?
– Готово све од киселих теста … Штрудле, кифлице, пите … То ми је порок, одговорила је са осмехом особа благе нарави и врхунског кулинарског искуства која је у оквиру прошлогодишњег Дана просветних радника награђена за изузетне резултате у васпитно образовном раду.
Рођена у Подравској Слатини, одрастала на Тулби
Драгана је рођена једног врелог августовског дана у Подравској Слатини. Одрастала је у породици оца Исе и мајке Милице са млађом сестром Љиљаном. Како се породица Грозданић почетком седамдесетих година из Слатине преселила у Пожаревац, Драгана је од 5. разреда школовање наставила у основној школи „Доситеј Обрадовић“ коју је потом похађала и њена сестра.
Време одрастања наша саговорница везује за простор пожаревачког брда Тулба где је живела са породицом а слободно време проводила у игри са децом из окружења.
МАШТА, КРЕАТИВНОСТ, СТРПЉЕЊЕ
Драгана је свој пут започела као ученик смера који је школовао куваре у Привредно економском образовном центру „Жижа Лазаревић“ Пожаревац.
-Да појасним: тај компликован назив образовне институције заправо је име данашње Економско – трговинске школе а моје опредељење проистекло је из чињенице како је у питању креативан и динамичан посао где је хигијена на првом месту. Једноставно, себе нисам видела ни у канцеларији, ни на терену већ у простору који даје много више од онога што многи помисле када се помене кухиња. Наравно да основ и овог занимања чине традиција и строга правила припремања хране, али су веома значајни сегменти машта, креативност, стрпљење и чињеница да ћете својим радом задовољити најразличитије гастромонске укусе. Тако сам из прве заволела ово занимање и на свој начин давала допринос и релизовала различите идеје у складу са правилима које су изискивали предметни и професори практичне наставе, сећа се Драгана Грозданић и додаје:
-У то време на телевизији је емитована популарна емисија „Мале тајне великих мајстора кухиње“. Биле су то кратке сторије у којима је гледаоцима презентовано како направити одређено јело. Водитељ је био кувар Стево Карапанџа док је у свакој емисији гостовала нека јавна личност. Знањем и годинама била сам далеко од тога да кувам пред ТВ камерама, али ми је ова емисија била својеврстан ветар у леђа и подстрек да из дана у дан постигнем нешто ново и боље.
То „ново и боље“ код наше саговорнице огледало се учешћем на бројним струковним такмичењима са којих се у Пожаревац враћала са наградама. До тада испољени таленат и стечено знање доприносе да постане стипендиста Угоститељског предузећа „Авала“.
-Уписала сам Вишу школу у Београду где сам на смеру куварства на најбољи начин усавршавала основе које сам стекла у средњој школи. Као студент праксу сам са осталим колегама обављала у кухињама београдских хотела а прва професионална признања своје струке стекла у хотелу „Москва“. За стечено знање захвална сам врхунским професорима међу којима су били Љуба Рацановић, Ивица Миковић, Петар Грацун и Павле Крстић. Речју: сиве еминенције куварства у тадашњој Југославили. Но, признајем да сам највећи број финеса и тајни научила од бројних знаних и незнаних кувара из кухиња у којима смо као студенти обављали праксу, прича Драгана.
Имајући у виду да је Драгана Грозданић била стипендиста „Авале“, по стеченој дипломи први посао добија у пожаревачком хотелу „Дунав“.
– Овде сам за кратко време постала шеф смене и ласкале су ми похвале, признања, али и напојнице задовољних гостију. Но, моје амбиције имале су мало другачији ток. Стечено знање и дотадашње искуство желела сам да поделим са неким ко би кренуо истом професионалном стазом. Мој сам је био да се посветим образовању деце и раду у некој школи. Неких годину дана касније срела сам мог некадашњег професора из средње школе. На платоу пред хотелом „Дунав“ сетили смо се школских дана а ја поменула своју жељу. Није прошло много времена када ме је професор позвао и јавио да се у ПЕОЦ „Жижа Лазаревић“ тражи професор кулинарства.
Тако је Драгана своје прве професорске дане започела октобра 1983. године у школи у којој и данас ради учећи ђаке куварству и посластичарству.
Специјалитети, али уз обезбеђење
Као занимљивост из времена студија у Београду, Драгана Грозданић се посебно сећа 1979.године.
-Тада је у тек отвореном хотелу Интерконтинентал организована Скупштина Међународне банке за обнову и развој и Међународног монетарног фонда. Ја сам са колегама студентима Више школе била на испомоћи у кухињама где је припремано безброј јела намењених високим гостима са свих светских континената. Наше ангажовање било је више него драгоцено јер смо видели, али и сами имали прилику да учествујемо у припреми ретких гастрономских специјалитета различитих светских кухиња. Занимљиво је да су у свакој кухињској просторији чланови службе обебеђења дискренто, али непрекидно пратили рад а узорке сваког припремљеног јела стављали у стаклене бочице и носили на проверу.
КУВАРСТВО ЈЕ ВЕШТИНА И МОЋ
-Паралелно са почетком рада у школи имала сам прилику да са својим колегама презентујем стручне активности на зборовима угоститељских радника. Прва јавна и већа признања уследила су 1989. године на 13. Збору на Златибору где смо са угоститељским техничарима освојили злато, сребро и бронзу. Знање стечено на настави и пракси ученици потом на најбољи начин презентују на сијасет такмичења: Лозница прво место, Београд друго, Владимировци треће место, Соко Бања треће место, Нови Сад … Награде, признања, похвале широм земље.
Током година у школи Драгана Грозданић се фокусирала на усавшавање, стицање знања и вештина како теорије кулинарства тако и праксе. Овакав однос привукао је много младих да упишу куварство или посластичарство у Економско трговинској школи Пожаревац. Као врсни познавалац свог посла знање је несебично преносила млађима што је допринело да се сада и најбољи ђаци одлучују за кулинарство. Наиме, за разлику од минулих времена када је тај смер углавном био нужна одлука због недовољног броја бодова за упис на друго занимање, данас је бити кувар или посластичар веома популарно.
-Та чињеница говори да је сада много лакше радити у школи и учити ђаке предметима ове области. Посебно и неописиво задовољство је у томе да сам успела да генерације младих људи научим да воле куварство јер је оно вештина и моћ. То је креативан посао који може да ради само онај ко га воли. Кулинарсто је и хоби а доста је телевизијских емисија, бројних књига – кувара које се баве овом темом. Непресушена ризница знања и вештине. То је наука и стил живљења, каже Драгана и наглашава:
-Као кувар, професор теорије и праксе у приватном животу сва јела припремам са истим жаром и љубављу. Ипак, моја посебна љубав скрива се у припреми посластица. Посебна ми је жеља да досадашње професионално искуство крунишем једном малом посластичарницом у Пожаревцу. У том кутку неговало би се првенствено француско посластичарство у које се свртставају мусеви, глазуре, богати укуси и несвакидашњи облици. Како је минулих деценија у мојим свескама настало сијасет рецепата, друга жеља је да их објединим у књигу. Све у свему, једна од ових жеља ће се сигурно остварити.
-Имала сам задовољство да радни век проведем бавећи се послом који волим и који ме испуњава нарочито што сам се при томе бавила образовним радом. Драго ми је да видим и свој допринос у томе како овај смер у нашој школи уписују најбољи ђаци. Уосталом, кулинарство је једна од најважнијих ставки живота. Како би Сервантес рекао „Све туге се ублажавају храном“, закључује Драгана Грозданић.
Д.В.