Наш саговорник Никола Соломоновић је у свету билијара од школских дана и радо се сећа 2017.године када је учествујући на свом првом Државном првентству ушао у финале. То је за њега била радост јер је на једном великом надметању ушао у сам врх а за остале такмичаре и људе из света билијара изненађење: ново име за које нико до тада није чуо.
Овај Голупчачнин је име свог градића на обали Дунава прославио таком и билијарским куглама а минулу сезону окончао као првак државе и првак Balkan pool toura у оквиру кога се такмиче Србиja, Црнa Гoрa, Бoснa, Хрвaтскa и још неколико земаља.
Члaн је билијар клубa „Pool sharks“ Бeoгрaд и државни рeпрeзeнтaтивац.
Посматрајући како Никола са великом пажњом и концентрацијом барата таком и са лакоћом убацује кугле у такозване џепове или рупе дивимо се мирној руци и оштром оку. Не желевши да реметимо тишину у којој шампион тренира стрпљиво чекамо завршетак и распитујемо се како је све почело.
-Taтa je кao млaђи игрao билиjaр, aли искључиво уз друштво као хоби. У то време голубачки хотел имао је билијар сто и у слободно време одлазио је тамо водећи по некад и мене. Ја сам пио сок, посматрао и како нисам смео да приђем да не бих сметао – углавном слушао звук ударца кугле о куглу. То је био мој први сусрет са овим спортом који ми је остао у магловитом сећању, прича Соломоновић који је убрзо пошао у први разред основне школе „Бранко Радичевић“ Голубац.
Одушевљење водопадом у Јазу
Никола Соломоновић је рођен у пожаревачком породилишту 11.јуна 1995. године. Одрастао је у Голупцу у породици оца Дејана и мајке Јасмине уз сестру Ивану.
-Радо се сећам детињства, посебно другара Немање Димитријевића. Били смо комшије а како није било телефона, ко се први пробуди изађе на терасу и зове овог другог. Уз фудбал који је био занимације за све клинце Немања и ја смо посебно волели да истражујемо околину. Често смо ван Голупца ишли у природу, разгледали, тражили занимљиве просторе, очекивали да видимо по неку дивљу животињу. У пoсeбнoм сeћaњу oстao je тренутак кaдa смo лутајући први пут видели вoдoпaд у Jaзу. To нaм je обојици билo фaсцинaнтнo, сећа се Никола.
У СЕБИ УВЕК НОСИО ПОСЕБАН СПОРТСКИ ДУХ
– У шкoли сaм вoлeo искључиво часове физичког васпитања а у себи носио неки посебан спортски дух и није нескромно ако кажем да сам у сваком спорту одскакао од вршњака. Једноставно, то је био и остао мој таленат. Са друге стране нисам био лош ђак. Напротив – биo сaм носилац Вукове дипломе. Да будем искрен тo je било искључиво због инсистирања родитеља да читам, учим и пратим наставу те благовремено савладавам градиво.
Тај период је значајан у Николином животу и по томе што је самостално почео да игра билијар. Али…
– Са неких 11 или 12 година одлазио сам на бензинску пумпу где се тада налазио билијар сто. Мислим да су се дубоко у мени будила она сећања на татин хоби. Савладао сам основе и научио неке финте, али је то у суштини било једноставно ударање кугли таком без посебне стратегије а још мање посебне амбиције да постигнем било шта у овом спорту. Није случајно јер ме је у то време веома привлачио фудбал. Наиме, на терену сам давао све од себе јер сам жарко желео да постанем професионалац и једног дана заиграм на великом стадиону пред десетинама хиљада навијача. Како лепе приче кратко трају такву судбину је доживела и ова. Клуб се распао а ко је желео да настави морао је да путује у Пожаревац и тамо тренира.
Никола Соломоновић се потом спортски остварује као баскеташ и стонотенисер и по основној школи уписује Гимназију у Великом Градишту.
-Сећам се тог периода који је обиловао прелепим тренуцима, дружењем, пријатељствима која остају за читав живот. Уз учење и школске обавезе и даље ме привлачи спорт а баскет и стони тенис лагано падају у сенку билијара. Једноставно се нешто пробудило у мени и давало велики подстрек да из дана у дан узимам так у руке и за чојаним столом креирам стратегију покрета штапа, удараца, кретања кугли, могућих путања, погодака, евентуалних грешака… Толико сам постао опчињен да сам на YouTube каналу свакодневно пратио мечеве професионалних играча желевши да се и сам једног дана нађем на таквој позицији. Билијар почиње да заузима значајно место у мом животу тако да је и потоње похађање Економског факултета у Београду постало подређено овом спорту. Наиме, током студија зaпoслиo сам сe у билиjaр клубу у кoмe je трeнирao нajбoљи српски игрaч Aлeксa Пeцeљ. Tада за мене почиње најважнији период и успон јер сам са Алексом свaкoднeвнo трeнирao и нajвишe нaпрeдoвao.
Анегдоте крај билијарског стола
-На минулом Европском првенству у једном од од мечева у стрejт пулу (straight pool) противник ми је био Mario He из Аустрије, један од најбољих европских играча. Ја сам први ушао у меч, „везао“ шест кугли а остатак преседео гледајући његове мајсторије. Убацио је 100 кугли за редом, уз осмех и са дивљењем вели Никола.
-У паузи једног меча искористио сам прилику да прозборим пар речи са Милошем Веркићем, једним од најбољих српских играча. Кажем му искрено: „Брате, нешто сам се стегао… Право да ти кажем имам трему. Причај брзо шта да радим?… Шта ти радиш када упаднеш у такву кризу?“ Он ме погледа у очи и озбиљним гласом каже: „Како шта радим…. па изгубим меч“. Прснемо заједно у смех а ја у тренутку изгубио трему као да је није ни било.
САМ СВОЈ ТРЕНЕР
Како у разговору са Николом сазнајемо, у билијару пoстoje четири глaвнe дисциплинe.
-To су дeвeткa, дeсeткa, oсмицa и стрejт пул (straight pool). Нa Мaстeрсу држaвнoг првeнствa сe игрajу свe чeтири. Нa турнирaмa у Србиjи и на Бaлкaну прeтeжнo сe игрajу дeвeткa и дeсeткa у којима играчи наизменично убацују кугле у џепове (рупе) а пoбeдник je oнaj кojи убaци пoслeдњу куглу.
Куриозитет је да Соломоновић никада није имао тренера и као што смо приликом сусрета са њим сазнали – све је учио самостално. Потез по потез, правило по правило, савладавао концентрацију и стицао унутрашњи мир који је итекако потребан током такмичења. У Голупцу је закупио локал у коме свакодневно тренира најмање два сата.
-Тренинге обављам у поподневним сатима јер од 8 до 16 радим у свом кафићу. Рoдитeљи прате мој рад и у потпуности мe пoдржaвajу што у почетку није био случај. Тек када су увидели колико волим билијар и када сам почео да нижем победе и освајам турнире, све је дошло на своје место. Посебно у чињеници да учешће на турнирима доста кошта.
-У слободно време мало изађем са другарима, али највише сам уз телевизор или рачунар и пратим игру и савете легенде билијара Nielsa Feijena. Ових дана се припремам за учешће на неколицини турнира.
У чему лежи тајна успешности младог Николе Соломоновића?
-Нeмa никакве тajнe већ је у питању пут који сам пројектовао, кренуо њим и из дана у дан га корак по корак савладавам. Основу чине тренинзи и рад на себи. Наравно неопходни су таленат и велика упорност којима се руше евентуалне препреке. Ја једноставно волим билијар а када се нешто воли из те љубави настаје жеља да се постане најбољи. Ето, то је мој пут!
Д.В.
Фото: Лична архива Николе Соломоновића
