Јована Ђукић, матуранткиња друштвено – језичког смера Пожаревачке гимназије, себе види као будућу медицинску биохемичарку која слободно време најрадије проводи са књигама и у друштву.
Отворена је за нова сазнања и има различите области интересовања, па је радозналост једна од њених најупечатљивијих особина. Воли да учи о свему што може да јој помогне да развије сопствено мишљење и критички приступ стварима, било да је реч о природним или друштвеним наукама.
Највише јој одговара учење у друштву, са пријатељима, јер верује да окружење у коме су људи мотивисани и посвећени има велики значај за лични напредак.
Посебно истиче да јој је током припремања пријемног испита важна подршка људи који раде на сопственим циљевима и који је мотивишу да истраје.
Када размишља о настави и учењу у школи, истиче значај професора и атмосфере на часу. Волела би да ученици имају више простора да учествују у разговору и раду без сталног притиска који доносе оцене, јер сматра да се тако подстичу слободније размишљање и већа мотивација за учење.
Иако сматра да је програм на њеном смеру већ веома обиман, волела би да је током школовања имала више могућности за изборне предмете и секције посвећене политици, општој култури и савременим дешавањима у свету. Такви садржаји би, по њеном мишљењу, додатно допринели развоју интересовања и практичнијем приступу учењу.
Јована посебно цени тренутак разумевања, „аха моменат“ у процесу учења и сматра да у учењу није пресудна брзина, већ истинско схватање градива. Када нешто савлада брже од других, прво преиспитује сопствено решење, а затим са вршњацима пролази поступак корак по корак. Управо због тога верује да би могла да помаже другима у савладавању школског градива, али и у областима које је лично занимају.
Њена интересовања подједнако обухватају друштвене и природне науке. Посебно је привлаче књижевност и филозофија, јер захтевају критичко размишљање и развијање сопствених ставова, док су биологија и хемија области којима жели професионално да се бави. Иако похађа језички смер, сматра да се све што недостаје може надокнадити трудом и радом.
Милош Јеремић, професор филозофије каже о Јовани:
– Јована има широка интересовања, уме да се посвети истраживачком проблему и увек је отворена за нова сазнања и нове перспективе. Управо оваква интелектуална радозналост јој је омогућила да пише успешне есеје који су је довели до републичког признања из филозофије. Ненаметљива је, сарадљива, одговорна и дружељубива, увек ведрог духа, тако да је сарадња са њом право задовољство.
Током школовања у гимназији остварила је значајне резултате на такмичењима. Награђена је на републичком такмичењу из филозофије, на Српској филозофкој олимпијади, где је писала есеј на енглеском језику. Поред тога, учествовала је и на такмичењима из астрономије и физике.
Волонтерка је и активисткиња у локалној заједници.
Јована воли да чита, путује, проводи време у друштву и свира гитару. Најрадије чита збирке приповедака и поезије, јер кратке приче види као добар начин да се упозна стил неког писца, посебно када нема много времена.
Наташа Берић, професорка енлгеског јзика истиче да је Јована изузетна особа у сваком погледу – радознала, упорна, вредна, одличан организатор, систематична у раду и веома амбициозна.
– Воли да разговара о различитим темама, од религије и друштвених питања, преко природних наука, до популарне културе и путовања. Одлично говори енглески језик, што је потврдила и учешћем на изузетно захтевном државном такмичењу у писању филозофског есеја „Софија“. Драго ми је што сам, као њен предметни наставник, имала прилику да пратим њен развој током све четири године школовања у нашој школи. Верујем да ће и убудуће бити једнако посвећена, ведра, позитивна и енергична као што је била до сада, додаје професорка Берић.
Јованини родитељи, Лидија и Ненад, описују је као свестрану, искрену, вредну, упорну и скромну младу особу, која са великом радозналошћу приступа различитим областима интересовања. Одрастајући окружена књигама, веома рано је развила љубав према читању. Њена интересовања и таленте подржавали су кроз различите подстицаје, а најважнијом мотивацијом сматрају похвалу труда, рада и залагања.
У наредним годинама виде је као успешног студента који ће наставити да развија своја знања, интересовања и способности.
Јована за своју школу, Пожаревачку гимназију, каже да је место које јој је помогло да се пронађе и усаврши своје способности у различитим областима. Поред знања, гимназија јој је донела искуства која повезује са емпатијом, тимским радом и волонтерским акцијама, што сматра вредностима које ће памтити читавог живота.
Текст уредила
Марија Костић, педагог школе