Илија Симић је матурант Пожаревачке гимназије на природно – математичком смеру.

Амбициозан, одговоран, комуникативан и љубитељ изазова, своју највећу страст проналази у разумевању људског тела и природе, што је и разлог због којег планира да упише Медицински факултет. 

Воли да сазнаје и учи нове ствари, као и да се у њима опробава. Током гимназијских дана редовно је похађао наставу, али је истовремено и радио, успешно усклађујући бројне обавезе. 

Посебно воли учење страних језика и читање књига, а опробао се и у улози ди -џеја. Сматра да би своје вршњаке могао да учи разумевању сложених природних процеса и логичких целина, а верује да му је у томе значајно помогло школовање на природно – математичком смеру у гимназији, који га је научио да брзо апстрахује битне ствари из велике количине информација. 

Његовим интересовањима најближи су биологија, хемија и психологија, јер му се допада што ти предмети објашњавају како функционишемо ми сами и свет који нас окружује на најдубљем нивоу. Посебно га привлачи то што су истовремено конкретни, али и пружају бесконачно простора за истраживање.

Одељењски старешина и професор биологије, Душан Радовановић каже о Илији: 

– Илија је свестран младић, са добрим радним навикама и јасним схватањем значаја школовања, а поред тога је веома талентован за музику, музички образован и одличан пливач. Илију, поред интелигенције, одликују изузетна дисциплина и посвећеност раду, ведар дух и беспрекорно васпитање, а ја сам, као његов наставник и одељенски старешина, имао велико задовољство да га посматрам како представља школу свирајући хармонику као део школског оркестра, као и на такмичењима у пливању, те како израста у паметног и доброг човека, коме од срца желим пуно среће у животним изазовима који га очекују.

Иако је математика за њега велики изазов, са њом се носи кроз редован рад и вежбу, прихватајући је као одличан тренинг за мозак и развој критичког размишљања. 

Када би могао да утиче на то шта се и како учи у школи, увео би више практичног рада, лабораторијских вежби и симулација из реалног живота, јер сматра да би знања из прве помоћи и здравствене писмености била од велике користи. Такође, волео би да је током школовања имао више прилика да учи о финансијској писмености и управљању сопственим малим бизнисима.

Весна Милић, професорка српског језика и књижевности истиче о Илији: 

– Илија кроз нашу стварност корача као у „Стражилову“ – витак, одмерен, са сребрним луком свог унутрашњег бића. Његова, наизглед, суздржана природа заправо је озбиљно промишљање и будно посматрање света. Велики је Читалац који у разумевању прочитаног елегантно спаја традицију претходних тумачења са сопственим, савременим, погледом. 

– Није човек општих места, нити празнословља; његов израз карактерише задивљујућа економија говора, језик очишћен од свега сувишног и доведен до праве мере. У његовим одговорима огледа се грациозна синтеза јасне аргументације и интуитивног разумевања људске природе и стања. Стрпљив, сталожен, влада информацијама и дубоко осећа свет, доносећи неочекивану мудрост и нове идеје у време површности.

Најрадије чита класике који се баве психологијом и људским умом, док садржаје које најчешће прати углавном бира ради разоноде и опуштања. Своја интересовања описује као спој логике и хуманости – с једне стране привлаче га егзактност и бројеви, а са друге га покреће жеља да то знање једног дана искористи у медицини како би помагао људима. 

Себе у будућности види као посвећеног студента Медицинског факултета у Београду, који успешно савладава основе лекарског позива и активно се усавршава у научно – истраживачком раду. Његов циљ је да постане лекар специјалиста и да својим радом допринесе унапређењу здравственог система и побољшању живота својих будућих пацијената.

Илијини родитељи, Невенa и Младен, описују га као упорног, амбициозног, искреног, вредног и поштеног младића, уз напомену да је његова изражена тврдоглавост једна од особина која га чини посебним и јединственим. 

Завршио је нижу музичку школу, а током школовања у гимназији истовремено је и радио у кафићу, показујући одговорност и зрелост. Подршку породице имао је кроз разговоре, откривање света књига, музике и путовања у места која су га занимала.

Његови родитељи истичу да се надају да ће пре свега постати добар човек и да ће свој будући посао радити са љубављу и задовољством. 

Текст уредила

Марија Костић, педагог школе

Leave A Reply