Изложба ,,Медијска писменост против лажних вести“ представљена је ђацима Пожаревачке гимназије овог понедељка, 8. јуна, у холу школе.
Поставку чине четири тотема са конкретним одговорима на кључна питања о суштини медијске писмености и највећим ,,замкама” у сфери медија и друштвених мрежа.
Фокус је на препознавању манипулативних намера, лажних вести и дезинфомација, као и на улози Савета за штампу, независног и саморегулаторног тела за штампане, онлајн медије и професионалне новинаре.
Отворена су питања зашто су лажне вести лоше, иако су забавне, шта су дезинформације, ко најчешће шири лажне вести, каква је у свему томе улога инфлуенсера, познатих личности… Ђацима су такође подељени штампани примерци ,,Лексикона медијске писмености”.
Поводом изложбе, директорка Пожаревачке гимназије Душица Цветковић је нагласила да је медијска писменост једна од кључних вештина савременосг друшта и додала:
– У времену када смо свакодневно изложени великом броју информација, важно је да наши ученици науче да критички размишљају, проверавају изворе и одговорно користе медијске садржаје. Као школа, настојимо да развијамо код младих способност препознавања поузданих информација, али и свест о значају одговорне комуникације у дигиталном окружењу. Улагање у медијску писманост је улагање у образоване, информисане и одговорне грађане будућности.
Из разговора са ђацима, јасно је да је поставка привукла њихову пажњу и подстакла дебату о значају и начинима за унапређење медијске писмености.
Гимназијалац Јован Матеја Тодоровић истакао је да је кључно поставити се критички и додао:
– Важно је да не верујемо у све што чујемо и прочитамо. Лично, када ме нека информација интересује, увек настојим да је проверим из више извора.
Ученик Петар Јовановић је поручио да је једина мера која се може предузети ,,проверавање” извора:
– Кључно је да колико је то могуће ,,проверавамо” медиј који користимо, да не пратимо искључиво једнан медиј, један извор. Често се око неког догађаја формира више прича, одређене поруке се шаљу индиректно. Рецимо, може бити прича о томе како је нека девојка пала у јаму неким несрећним случајем, па ће неки медији ићи на сензационализам и одређене поруке попут ,,Српкиња пала у јаму” или ,,Зашто је српкиња пала у немачку јаму?”. Све су то замке које морамо препознати, закључио је Јовановић.
Изложбу ,,Медијска писменост против лажних вести” и ,,Лексинон медијске писмености” припремио је Савет за штампу, у оквиру пројекта ,,Изградња поверења у медије у југоисточној Европи и Турској – фаза два“, који су подржали Европска комисија и Унеско. Реч је о путујућој изложби која је обишла бројне гимназије широм Србије.
Ђацима Пожаревачке гимназије биће доступна пуних пет дана.
А. М.