– 77. рођендан и 55 година новинарског стажа
Безмало је 15 година у пензији, али његови текстови и данас привлаче пажњу са страница новина „Реч народа“. Мештани Клења, Голупца и околине, знају га као Новинар или Љубе, а шира читалачка публика по хиљадама текстова, махом из печке долине, којима информише и привлачи пажњу.
Скроман, вредан и истрајан обележава пет и по деценија у новинарству, а када се овај број нађе у његовим рукама, прославиће 77. рођендан.
– Још као ученик кучевачке Економске школе, са најбољим другом Прлетом, писао сам шаљиве текстове о људима и догађајима. Увидевши да би неке теме биле занимљиве за ширу јавност, 1971. године појединости из свог краја почео сам да шаљем смедеревским новинама „Наш глас“. Пресрећан када видим своје име испод текста, трудио сам се да сваки наредни буде бољи. То ме је вукло да се из дана у дан усавршавам, читам радове познатих новинара, пратим стручне осврте из ове области и „крадем“ занат, сећа се Настасијевић.
Наглашавајући да се професионално увек угледао на рад доајена новинарства и некадашњег уредника „Речи народа“ Предрага Радовановића, наш саговорник није могао да прецизира откуд први текстови у смедеревским, а не пожаревачким новинама.
– Једноставно, десило се, али сам се убрзо „поправио“, наглашава уз смех.
– Вести из голубачког краја почео сам да прослеђујем у „Реч народа“ и постао сарадник ове куће, а моји прилози су сваког петка, јер тада су новине излазиле петком, могли да се читају широм региона.
НА ДВА ПРОФЕСИОНАЛНА КОЛОСЕКА
Како су Љубишин рад одликовали прецизност, одговорност и свестраност тема, почетком 1977. године руководство „Речи народа“ одлучило је да Настасијевића званично именује за дописника из Голупца.
– Нема области о којој нисам извештавао, а занимљиво је да никада нисам био у сталном радном односу, већ хонорарац, јер сам био запослен у голубачкој Општинској управи. То ме није омело да из дана у дан пратим догађаје и прослеђујем их редакцији, јер сам обавезе максимално усклађивао, објашњава Настасијевић.
На би ли стигао до места догађаја, првих година користио је аутобус, стопирао, чак и пешачио. После је у голубачком крају био препознатљив по својој „застави“ и „реноу 4“, а данас „опел корси“.
У новинарском раду Љубише Настасијевића било је и тешких момената. Но, страст према послу и доброј причи су побеђивали.
– На почетку каријере једним текстом указао сам на лоша поступања и бацавање отпада у реку Пек, крај које сам растао. По објави, та пракса је прекинута, а ја сам био пресрећан што сам допринео развоју еколошке свести.
– Временом сам упознао људе, добијао њихове контакте и тако градио мрежу сарадника, који су ме обавештавали шта се и када важно дешава на локалу. Многи су и данас моја подршка. Ипак, ако ме неко посебно подржава, то је супруга Живадина. Да није ње, мислим да ништа не бих постигао, јер је за дуже од пола века нашег брака, увек имала неограничено разумевање.
Покренула се Европа због једног парадајза
Као анегдоту, Љубиша нам прича о тексту од пре много година, када је писао о рекордно великом парадајзу у његовом Клењу. Добронамерно, желео је да истакне труд ратара печке долине, али и дочара колико је плод заправо натпросечно био крупан. С тога је написао вест о парадајзу од 2 килограма. Метафоричком приказу допринела је и фотографија, која је читаоцима заиста пружала такву слику.
– Убрзо су за „чудо“ почели да се интересују људи из читаве Југославије, Европе… У село је дошао и један човек из Холандије. Ту ме је „извукла“ жена Живадина, објаснивши да је парадајз отишао у првој тури, а госту из далеке земље поклонила је пуну корпу домаћег, такође, врло крупног парадајза. Гост нам је за узврат обећао букет најлепших холандских лала, уз осмех говори Настасијевић.
ТРИ У ЈЕДАН
Није био редак случај да је овај новинар, током једног дана, могао да испрати догађаје у чак три различите општине – Голупцу, Великом Градишту и Кучеву. Поштујући професију и публикум.
Сећа се година када је текстове куцао до зоре. Прочита их, спакује у коверту и пре посла однесе на пошту. Годинама је написано слао Литасовим аутобусима пут Пожаревца, док се увођењем савремених технологија уклапао у нове трендове. Почетак рада „Радио Пожаревца“ била је прва новина, јер је снимак са терена могао телефоном да пошаље редакцији.
Увођење рачунара за Љубишу је био нови изазов. Усавршивши вештине из области фотографије и видео снимања, савладао је модерне рачунарске програме и годинама уз „Реч народа“ био дописник двеју локалних телевизија у Пожаревцу. Жаргонски речено „три у један“ – новинар, сниматељ и монтажер. Радо се сећа бројих ТВ прилога и емисија на које је посебно поносан. Љубиша се често осврне и на период када је био дописник „Вечерњих новости“, „Курира“ и часописа „Зов“.
Чудо као прапочетак новинарства
Љубиша је рођен 9. јуна 1949. године у Клењу, крај Голупца, у породици Ратиборке и Миодрага Настасијевића.
– Одрастао сам уз млађег брата Радишу, у малој породичној кући, која до 1956. године није имала струју, што нас није спречило да живимо мирно и срећно. Велики утицај на мене имали су деда Светислав Тиса и баба Наталија Талка, који су ми испуњавали жеље више него родитељи, каже наш саговорник.
Занимљиво је да је породица Настасијевић први радио купила 1958. Године, а већ наредне и телевизор, који је тада у селу био чудо.
– Набавка радија и телевизора био је мој прапочетак уласка у свет информисања. Телевизијски програм био је скроман, али је радио пружао обиље информација, музике и забаве уз које сам стасавао и много тога значајног научио, каже Љубиша.
– Када је о темама реч, доста времена сам проводио међу народом. Слушајући приче, једноставно сам ишао за њима и долазио сам до занимљивих информација. Број села која сам посетио и забележене приче, немогуће је израчунати, али сам се трудио да свака буде јединствена, јасна и да остане у сећању, напомиње Љубиша Настасијевић.
Наводи да су чланови породице увек имали разумевања за његове обавезе и безгранично га подржавали. У прилог томе иде и чињеница да Љубиша и дан данас активно истражује и објављује чланке, а нама каже: „Писање представља нешто што ме и даље чини живим“. Током дана има период резервисан за рад, док је уторак јутро посебан тренутак, јер тада стиже новина „Реч народа“.
– У животу сам се увек водио истином и искреношћу, наглашава наш саговорник и додаје да је његова особина стрпљење.
– Када погледам за собом, задовољан сам постигнутим на пољу новинарства и ту не бих ништао мењао. Млађима поручујем да буду марљиви, да испуњавају обећано, поштују људе и преузимају на себе више обавеза. Млади могу много изнети, наравно, ако воле свој посао и имају подршку најближих, закљулује Настасијевић.
Д. В.