Емилија Степановић је матуранткиња Пожаревачке гимназије на природно -математичком смеру. Поседује широка интересовања и изражену креативност. У слободно време бави се уметношћу, пре свега, цртањем и сликањем, а повремено пише и кратке приче. Воли да експериментише са својим стилом, било да је реч о уметничком изразу, писању или начину облачења.
Подједнако се проналази и у природним и друштвеним наукама. Лакоћа са којом уочава обрасце омогућила јој је да лако повезује и закључује. У слободно време држи приватне часове енглеског језика и информатике, а посебно место у њеном животу заузимају мачке, које обожава.
Емилију покреће искрена љубав према знању и жеља да разуме свет који је окружује. Највише је интересују људско тело, физика, историја и уметност, али са радозналошћу приступа и многим другим областима. Када се упознаје са новом темом, најпре покушава самостално да дође до закључака, а затим своја сазнања проширује читањем стручних радова и праћењем видео есеја. Најчешће учи самостално, али радо размењује идеје и знања са блиским пријатељима, најчешће у мањим групама. Највећи део градива усваја већ на часу, док ван школе најрадије учи у јавном простору, попут кафића или парка.
Њеним интересовањима најближи су историја, српски језик и књижевност, физика и биологија. У овим предметима највише јој се допада то што за њу представљају изазов и захтевају повезивање знања и критичко размишљање.
Као изазовније предмете издваја математику и хемију. Математику воли до одређене мере, али сматра да уме да буде веома захтевна, па се са тим носи упорним вежбањем. Са хемијом има сложенији однос, иако је улагала много труда, прихватила је да не може у свему бити подједнако успешна.
Душан Радовановић, одељењски старешина и професор биологије истиче:
– Eмилија је дете код које су дар за природне и друштвене науке подједнако лепо развијени, тако да се са једнаком лакоћом хвата у коштац како са математичким проблемима, тако и са писањем есеја из српског језика и књижевности, енглеског језика и других предмета. Поред многих врлина, Емилију посебно красе одлучност, посвећеност и истрајност у раду. Када томе додамо ведар дух, духовитост, проницљивост и зрелост у процени ситуација и расуђивању, добијамо једну заокружену и свестрану личност, ученицу са којом је право задовољство радити и дискутовати не само о школским темама, већ и о питањима из свакодневног живота.
Када би могла да утиче на то шта се и како учи у школи, смањила би фокус на оцене. Сматра да претерана усмереност на оцене често умањује љубав према самом знању и радозналост која је покретач учења. Волела би да се у школи више учи о правима и обавезама грађана, као и о закону уопште, јер сматра да су то знања важна за свакодневни живот.
Током гимназијских дана била је члан школског оркестра, у којем је свирала флауту. Са оркестром је учествовала као пратња хору на Републичком такмичењу хорова у Новом Саду, где су освојили другу награду. Такође, свирала је и као пратња драмској секцији на такмичењима и наступима. Такмичила се из енглеског језика и на Републичком такмичењу освојила пето место. Њен писмени рад из српског језика и књижевности учествовао је на Републичком такмичењу за најбољи писмени задатак.
Весна Милић, професорка српског језика и књижевности каже:
– Емилија је чиста усталасана мисао која одбија да се уклопи у буку и празне форме наше свакодневице. Њена даровитост није у статистици, нити у оценама ради оцена. Она поседује темељна, архитектонски дубока, знања која драговољно дели.
– Савршеним унутрашњим компасом, она пажљиво тријажира суштинско од баналног, намерно се склањајући од уличних сирена површности. Иза те суздржаности крије се храброст до самих живаца – вулканско биће које нова сазнања, људе и свет не одрађује, већ дубоко проживљава. Она има снагу да буде ретки, аутентични мост између генерација. Дивна, поносна, истовремено снажна и рањива, она је пулсирајућа искра која својом јединственом појавом доноси смисао.
Емилија има бројне хобије и ужива у различитим „уради сам“ пројектима. Посебно је занимају цртање, сликање, шивење, прављење минијатура и поправљање различитих предмета. Најрадије чита романе и веб-новеле. У последње време посебно је занимају дела јапанских аутора. Воли и манге, а међу омиљеним писцима налазе се Едгар Алан По, Осаму Дазаи и Николај Гогољ. Од медијских садржаја најчешће прати аниме и уопште анимацију, јер је привлаче приче које се баве сложенијим темама и подстичу на размишљање.
У наредним годинама види себе као особу која ће задржати свој препознатљив стил и радозналост. Циљ јој је да постане архитекта са специјализацијом у зеленој градњи.
Родитељи Тијана и Дејан Емилију описују као одговорну, вредну, упорну и креативну младу особу. Од најранијег детињства препознавали су њену радозналост, склоност ка уметности и жељу да истражује.
Посебно истичу њену свестраност, способност да аргументовано брани своје ставове и зрелост са којом прихвата и успехе и неуспехе. Уз сталну подршку породице, развијала је своја интересовања и таленте, а они верују да ће се тај развој наставити и у даљем школовању и будућем професионалном животу.
Текст уредила Марија Костић, педагог школе