Александра Станковић, матуранткиња друштвено – језичког смера Пожаревачке гимназије, себе описује као веома сензитивну, амбициозну, упорну и емпатичну особу. У зависности од околности, уме да буде и оптимиста и песимиста, али увек настоји да саслуша друге и помогне им без осуде. Посебно цени размену мишљења, различите ставове и отворен разговор.
Историја је предмет који је током школовања био најближи њеним интересовањима. Интересује је како су настајале државе и републике, како су се развијали односи моћи и власти и какав је био утицај великих сила на историјске токове. Поред историје, занимају је политика, друштвени активизам и подстицање младих на промене. Воли да учи читајући чланке у дигиталним новинама, кроз разговоре и размену информација и мишљења.
Током школовања у гимназији учествовала је на такмичењима и литерарним конкурсима из српског језика и књижевности, на којима је освајала награде и признања. Посебно се издвајају прва и трећа награда на конкурсу „Српско – грчко пријатељство током векова – Риста Колоњас“, као и прво место на литерарном конкурсу поводом Дана школе. Учествовала је и на школском такмичењу из француског језика, била члан фокус групе о ставовима младих према приступању Србије Европској унији и својим радовима допринела школском часопису „Развитак“.
Планира да упише Правни факултет у Београду, па истиче да ће јој знања из историје и књижевности бити значајна основа за даље образовање. Себе у будућности види као вредну и посвећену студенткињу права која истрајно следи своје циљеве. Њена жеља је да се бави адвокатуром и да једног дана заступа и брани људе пред судом.
Јована Стајић, одељењски старешина и професорка ликовне културе, рекла је:
– Као Александрин одељењски старешина, имала сам прилике да сведочим одрастању младе особе која плени својом ненаметљивошћу и истинском снагом личности. Упорна, истрајна, марљива и добар друг, Александра је млада особа која је све своје школске обавезе испуњавала са посебном посвећеношћу. Њена склоност ка константном учењу огледа се у њеној жељи да свакодневно учи нове ствари и напредује. Вешта је у писању и носилац бројних награда на конкурсима, а из те вештине писања открива се и њен богат унутрашњи свет који проницљиво гледа на ствари.
– Према професорима и другарима се односи са поштовањем и жељом да сваком помогне, да саслуша или нешто подели. Александра је неко ко има јасну визију где жели да стигне, док су сви изазови које је имала у њој изградили невероватну дисциплину и нису је обесхрабрили. Током школовања, могла сам да видим особу која храбро иде ка остварењу својих циљева и да је неко ко не мора да буде гласан да би се њен рад и таленат приметили.
У слободно време воли да чита, пише, шета, слуша музику и проводи време са породицом и пријатељима. Посебно ужива у дружењу са својим псом Рокијем. Њени хобији су писање прозе, састављање говора и литерарних тесктова, праћење подкаста и посете црквама и манастирима. Најрадије чита романе различитих жанрова, а као омиљено књижевно дело издваја роман „Странац“ Албера Камија. Редовно прати квизове, нарочито „Слагалицу“, јер јој омогућавају да проверава и проширује знање из опште културе. Занимају је и друштвена и политичка дешавања, па прати емисију „Утисак недеље“, као и дигиталне медије који се баве актуелним темама.
Славица Јовановић, професорка српског језика и књижевности рекла је:
– Александра Станковић и ја развиле смо посебан однос поштовања и поверења. Она је седела у првој клупи испред мене и ми бисмо пре или на крају часа причале о њеном селу, о празницима, о њеним сновима и жељама. А на часу, на часу смо причале о књижевности, тумачиле лектире аутентично и дубоко, али и живот.
– Александра је из једне велике скромности, одговорности и пожртвовања израсла у девојку која брани своје мишљење и свакодневно напредује на духовном и интелектуалном путу. Посебно је усавршила своје писање и освајала награде на многобројним литерарним конкурсима, показујући љубав и жар за стварањем и надметањем. Пишући о другима, писала је и о себи, својој породици, своме завичају. Многи њени радови објављени су у школском часопису „Развитак“.
– Александра је пример упорности скопчане са великим радом и великим сновима. Желим јој да јој се сви остваре. Када ми је послала молбу да напишем текст о њој, рекла је да је срећна што сам јој ја предавала. Мислим да нема веће награде за професора.
Александра је одрастала и сазревала уз бабу и деду, Љубинку и Новицу, а велика подршка јој је стриц Малиша, који каже да је красе пожртвованост и марљивост.
Своја интересовања показује кроз сталну жељу да сазна нешто ново. Када се суочи са изазовима или сложенијим задацима, труди се да их превазиђе. Похвале је стимулишу, а неуспех, иако је растужи, представља јој подстицај да више ради како би дошла до успеха. Стриц је увек настојао да је подржи разговором и разумевањем. Види је као особу која ће и у наредним годинама наставити да се труди да оствари најбоље могуће резултате.
Текст уредила Марија Костић, педагог школе