Изложба под називом „Седименти Баната“ представља мултидисциплинаран пројекат, плод је заједничког рада двоје уметника млађе генерације Марине Бојанић и Душана Маринковића.
Изложба коју чини спој ликовне уметности, вајарства, дизајна, фотографије и активног укључивања публике у стваралачки процес, отворена је 2. јула, у Галерији Народног музеја у Пожаревцу.
Директор пожаревачког Народног музеја Пожаревац, археолог Саша Живановић, отварајући овајдогађај указао је на вредност рада аутора изложбе.
– Од најједноставнијих материјала створили су дело које не говори само о Банату, већ о човеку уопште, о његовој потреби да траје да памти и да остави траг. Ова изложба нас подсећа да се идентитет не гради само у књигама и документима, већ и у материји која вековима чува трагове људског постојања, рекао је Живановић.
У свом изворном значењу, седименти означавају талог, слојеве шљунка, песка и глине, које је природа вековима таложила. Међутим, кроз уметнички израз аутора ове изложбе, ти слојеви се трансформишу у духовне и материјалне наносе историје, сећања и људских судбина саме војвођанске равнице. Спајањем природних сировина, са обода Панонског басена, попут земље, глине, сена и сламе са епокси смолом, коју је човек направио, одабране органске форме преточене су у геометријске модуларне елементе који означавају постојање и трајање, траг човека у природи и природе у човеку.
О самим техничким детаљима изложених радова публику је упутила мастер ликовни уметник Марина Бојанић. Истакла је да су уметници, због осетљивости природних материјала и њихове непостојаности, имали велики изазов како да материју замрзну у тренутку, за вечност. Након више покушаја, уз помоћ епокси смоле, нашли су решење. Тада је настао заједнички рад под називом „Седименти Баната“.
Виши кустос Народног музеја Пожаревац, историчар уметности Марина Радосављевић, у тексту каталога изложбе, поред осталог забележила је:
– Трагови пролазности и нестајања са једне стране „залеђени“ су у транспарентности епокси – смоле, док са друге исти ти рудименти стварају нова огњишта од ћерпича, са глиненим станарима окренутим ка унутрашњости, ка сопственим зидовима, границама и бићу. Ипак, из тог аутохтоног „Нашег блата“, схваћеног као слој претходних живота, зида се „Око огњишта“ које репродукује праоблик митског места окупљања заједнице.
У наставку свечаности поводом отварања изложбе, дипломирани примењени уметник, фотограф Душан Маринковић, указао је на значај идеје која у основи тежи ка баштињењу материјала и старих заната Баната. Изложбу чине дела која живе, која у току саме поставке имају могућност да, услед разних утицаја, промене своју форму, као и дела која су интервенцијом епокси смоле „замрзнута“.
Изложба „Седименти Баната“ отворена је до 22. јула. Улаз је бесплатан.