Опстанак у лиги, као примаран циљ зацртан на полусезони, успешно је остварен, па „Млади радник“ у нову сезону улази са јасно дефинисаним амбицијама – борбом за сам врх табеле. За овај значајан резултатски искорак, спортски директор и тренер првог тима Владимир Влајовић посебно је захвалан својим играчима. Истиче њихову изванредну форму у пролећном делу сезоне, али и велику пожртвованост и дисциплину.
Како успевате да ускладите захтевне обавезе на терену са административним и стратешким дужностима које носи двострука функција?
– Стално сам на терену. Иако као спортски директор, имам много обавеза и према млађим селекцијама. Ми у клубу функционишемо као једна велика породица, па се сви послови природно преплићу.
Ваша стратегија је афирмација играча из Пожаревца и Браничевског округа. У којој мери примена те стратегије доказује да ФК „Млади радник 1926“ има светлу будућност наслоњену на сопствене снаге?
– Наша основна идеја и филозофија, којом се водимо као ствараоци у фудбалу, јесте да градски клуб попут „Младог радника 1926“ апсолутно заслужује да његову окосницу чине играчи са територије Пожаревца и Браничевског округа. Том визијом се руководимо сада у летњем прелазном року, а применићемо је и у сваком наредном. Свесни смо да је стварање сопствених играча тежи и дужи пут. Међутим, кроз омладинску школу „Младог радника 1926“, затим кроз „Пресинг“ школу фудбала која је наша главна база, као и кроз сарадњу са осталим школама у граду, ширимо базу младих талената. Фудбалски клуб „Млади радник 1926“ мора да буде крајњи филтер за све момке и одскочна даска за њихове будуће фудбалске кораке.
Који су највећи изазови, а које предности рада са тако младом екипом?
– Ми безрезервно верујемо у нашу децу и одлично знамо колики квалитет поседују. Иако имају свега 16, 17, 18 година, они су већ сада одлични фудбалери за овај ранг такмичења, па чак и за виши. Зато се ниједног тренутка нисмо плашили да их „бацимо у ватру“ сениорског фудбала. Пружили смо им стопостотно поверење, а они су нам то на терену вратили на најбољи могући начин. О њиховим годинама нисмо ни размишљали, већ искључиво о њиховом квалитету.
Какав је план за предстојећи прелазни рок? Да ли ћете задржати костур овог тима или су неопходна искуснија појачања за стабилнију наредну сезону?
– Задржавамо окосницу тима, подижемо интензитет рада и тренирамо још јаче у односу на претходни период. Клуб не мења своју филозофију нити спортске циљеве, па у овом прелазном року планирамо да доведемо свега два до три појачања. То ће бити играчи који по свом карактеру и менталитету потпуно одговарају момцима које већ имамо у свлачионици. Са тако уиграним костуром екипе и минималним, али циљаним корекцијама, план је да у наредној сезони нападнемо сам врх и пробамо да изборимо пласман у Српску лигу „Запад“.
Познато је да успешно водите и тренирате децу у школи фудбала „Пресинг“. Колико вам то богато искуство у раду са најмлађима помаже данас на позицијама шефа струке и спортског директора ФК „Млади радник 1926“?
– Већ више од 20 година радим са децом у „Пресингу“ и са поносом могу да кажем да је кроз нашу школу фудбала прошло чак 95 одсто играча који данас чине сениорски састав „Младог радника 1926“. У „Пресингу“ одувек имамо јасну визију, гледамо неколико година унапред и због тога се уопште не бојим за будућност фудбала у Пожаревцу. Имамо изузетно талентовану децу, а рад са њима нас тренере чини млађима.
Играчи и управа често истичу сјајну енергију у свлачионици коју сте донели. Шта је ваша главна порука момцима пред излазак на терен у пресудним мечевима?
– Пожаревац има специфичну фудбалску средину и на самом почетку као да јавност и публика нису скроз веровали у оно што смо најављивали и причали током припрема. Међутим, већ после прва два, три кола, дочекали смо овације, искрене аплаузе и навијање каквих на стадиону „Младог радника 1926“ дуго није било. Моја главна порука пред излазак на терен увек је била да играју за грб, за себе, али и за људе на трибинама.
Како оцењујете сарадњу са колегом Владимиром Свиленковићем и остатком стручног штаба током ове турбулентне године?
– Што се тиче целокупне атмосфере унутар „Младог радника 1926“, посебно у овом стручном делу, морам да истакнем да је начин на који функционишем са Владимиром Свиленковићем, који је моја десна рука, нешто што се чак и на тренерским семинарима широм Србије наводи као пример позитивне праксе. Одлично се допуњујемо и једноставно боље видимо ситуацију када је више нас укључено у анализу. Такође, једна од сјајних ствари које смо урадили јесто то што смо двојицу наших искусних играча, Предрага Луку и Јована Младеновића, већ укључили у рад Школе фудбала.
Након успешног опстанка, који су такмичарски циљеви ФК „Млади радник 1926“ за наредну сезону? Да ли Пожаревац може да се нада повратку у Српску лигу „Запад“?
– Наш циљ у наредној сезони је да остваримо што већи број победа, али и да омогућимо да још већи број младих играча осети барут сениорског фудбала. Такође, желимо да момци који су већ у првом тиму подигли свој квалитет, стекну додатну зрелост и буду још бољи. Уколико све то успешно спроведемо у дело, сигуран сам да ћемо бити међу главним конкурентима за улазак у Српску лигу „Запад“.
Да ли у будућности можемо очекивати још чвршћу синергију између ФК „Пресинг“ и ФК „Млади радник 1926“, како би најталентованија пожаревачка деца имала потпуно отворен пут од првих фудбалских корака, до првог тима на Вашаришту?
– Та сарадња је већ одавно постављена на стабилне ноге. „Пресинг“ и ФК „Млади радник 1926“ су још пре три године потписали уговор о пословно – техничкој сарадњи, према којем дечаци након завршеног стажа петлића и млађих пионира природно прелазе у „Млади радник 1926“. То се у пракси показало као изванредан потез. У будућности очекујем да и остале школе фудбала са територије Пожаревца и Браничевског округа. Млади радник 1926“ требало би да буде центар окупљања и логичан следећи корак за сву талентовану децу из региона, након што заврше своје почетне кораке у матичним школама фудбала.
Шта бисте као шеф струке и спортски директор поручили деци која тек почињу да тренирају фудбал на Вашаришту?
– Сва деца која крећу да се баве фудбалом требало би, пре свега, да уживају у игри и да је искрено заволе. Без те праве љубави према фудбалу, немогуће је поднети сва одрицања и жртве које су неопходне да би се досегли озбиљни фудбалски нивои. Имамо феноменалне примере наших момака из Пожаревца који су прошли кроз нашу „Пресинг“ Школу фудбала – Вељка Милосављевића и Ђорђа Петровића. Они су уз невероватан рад и жртву успели да стигну до Премијер лиге и „А“ репрезентације Србије. Наша деца морају да буду свесна да је све то могуће остварити у животу, али само под условом да фудбал неизмерно воле, да имају јасну жељу и да буду максимално упорна.
С. С.