Деструктивна болест винове лозе, еска, сматра се обољењем које изазива више гљива које нападају спроводни систем – Phaeomoniella chlamydospora, Phellinus igniarius, Stereum hirsutum и др.
Болест захвата све делове винове лозе. Разликују се два типа болести: хроничан тип болести који се одликује сушењем и опадањем лишћа и акутни тип болести који изазива изненадно сушење чокота.
Болест се најчешће јавља у условима топлије климе и напредује у време периода високих дневних температура. Најлакше је можемо препознати по симптому као што је губитак хлорофила на листу, док се зелена боја задржава само око централних нерава.
Спајањем некротичних пега настају велике некротичне зоне између нерава и ивице листа, који добија специфичан изглед ,,тигрових шара“. Бобице мењају свој облик, смежурају се и не достижу пуну зрелост.
На покожици се могу јавити мркољубичасте пеге, а може доћи и до пуцања бобица. Најдеструктивнији симптом еске је изненадно сушење чокота или његових појединих делова. Све те промене на спољашњем изгледу чокота су последице промена које су настале у унутрашњости.
На попречном пресеку стабла уочава се централни, оштећени део, који има светлу боју и меке је конзистенције. На уздужном пресеку, такође се уочава зона некротираног дрвенастог ткива.
Хемијске мере заштите за сузбијање ове болести не постоје. Најчешће инфекције настају кроз ране, после резидбе. Препоручује се пољопривредним произвођачима да уклоне заражене делова чокота (када болест није захватила цео чокот) или уклањање целог зараженог чокота из винограда.
Најважније су превентивне мере заштите које подразумевају садњу сертификованих лозних калемова, премазивање рана од резидбе калемарским воском и дезинфекција алата седамдесетопостотним алкохолом током резидбе.
Марија Стефановић, дипл. инж.
заштите биља у ПССС Пожаревац