Након завршене жетве пољопривредне произвођаче очекује важна агротехничка мера, а то је заоравање, или љуштење стрништа.
У време жетве стрних жита температура ваздуха је често 35 и више степени, а температура земљишта на огољеној парцели достиже не ретко и 70 степени. У таквим условима испаравање влаге из дубљих слојева земљишта је велико.
Заоравањем стрништа се прекида капиларитет и чува земљишна влага, затим постиже се уништавање пониклих корова и стварање мрвичасте структуре, па је касније лакша и квалитетнија основна обрада земљишта. Дубина љуштења зависи, пре свега од типа и влажности земљишта и количине жетвених остатака и износи 10 – 15 центиметара.
Приликом љуштења стрништа требало би унети 7 – 8 килограма азота (најчешће уреа) по тони жетвених остатака, како би се убрзала минерализација органске материје и спречила азотна депресија.
Осим што земљиште обогаћују хумусом, жетвени остаци имају значајне количине минералне материје, па се заоравањем у земљиште делимично враћају хранива изнета приносом. Уместо љуштења стрништа, може се одмах одрадити орање на пуну дубину и заоравање потребне количине органских и минералних ђубрива за наредни усев, али не и спаљивање стрништа.
Спаљивањем сламе наноси се велика штета ораницама са дуготрајним последицама. Долази до губитка значајне количине органске материје, азота, хумуса и до уништавања корисне микрофлоре у земљишту. Тиме се на дужи рок нарушава биолошка равнотежа и агроекосистем. Спаљивање сламе и других биљних остатака неоправдано је не само са агрономског становишта, већ је и веома опасно због могућности ширења ватре и изазивања пожара ширих размера. Зато је и законом забрањено и кажњиво.
Данијела Илић, маст. инж.
пољопривреде у ПССС Пожаревац