У Установи културе ,,Музеј Голубац“ отварена је изложба „60 година Голубачког котлића и историја голубачких аласа“.
Ова изложба кроз аутентичне музејске предмете, рибарски алат, документа, признања, фотографије и архивску грађу представља развој Голубачког котлића од његовог настанка до данас, али и вишемиленијумску историју риболова у Голупцу – од праисторијских рибарских налаза до савремених аласа и чувара дунавске традиције.
Отварање је окупило бројне рибаре, љубитеље Дунава, сараднике музеја и грађане, који су заједно оживели сећања на време када је Дунав представљао животну ослонац читавих генерација голубачких аласа.
Вршилац дужности ,,Музеја Голубац“ директор Марјан Ђокић, истакао је да изложба није само прича о Голубачком котлићу, већ пре свега сведочанство о људима који су вековима живели уз Дунав, стварали свој живот од реке и својим знањем, трудом и умећем обликовали идентитет Голупца.
КАКО ЈЕ ПОЧЕЛО
Почеци манифестације сежу у 1966. годину, када је, под покровитељством Радио Београда, одржана прва манифестација под називом „Капетанске вечери“.
Током првих пет година манифестација је носила назив „Капетанске вечери“, али је управо назив главне награде – Голубачки котлић, постао толико препознатљив да је прерастао у званично име читаве манифестације. Под тим називом одржавала се све до 2008. године, када прераста у Сајам Дунава, у оквиру којег је Голубачки котлић остао њен најзначајнији и најпрепознатљивији садржај.
Поред рибарских надметања, првих година организована су такмичења певача аматера, наступи фолклорних ансамбала и бројни културно – забавни садржаји. Касније су уведени избори за Етно девојку и Мис Сајма Дунава, концерти и други пратећи програми. Оно што је остало непромењено и по чему је манифестација препознатљива јесу такмичење у спортском риболову и надметање у кувању рибље чорбе – симбол заједништва, дунавске традиције и гостопримства Голупца.
О историји риболова на простору Голупца и Ђердапа, од праисторије до средњег века, говорио је кустос археолог Народног музеја Пожаревац др Драган Јацановић, који је нагласио да подручје од Голупца до Кладова обухвата око 100 километара тока Дунава и срце је Националног парка Ђердап. Овај појас је јединствена природна и историјска ризница у Европи, где се налазе остаци најстаријих цивилизација, римски грађевински подухвати и монументалне средњовековне тврђаве.
– Археолошки локалитет Лепенски Вир, у оквиру Ђердапске клисуре, који представља остатке једне од најзначајнијих мезолитских и неолитских култура и најстаријег седелачког насеља у Европи, старог око 8.000 година. Национални парк Ђердап је природни резерват познат по највећој речној клисури у Европи, са своје четири клисуре Голубачка, Госпођин вир, Велики и Мали казан и три котлине, навео је Јацановић.
О СЕЋАЊИМА
О развоју Голубачког котлића и његовом значају за туристички и друштвени живот Голупца говорио је Војислав Ивић, некадашњи директор хотела „Голубац“ и један од организатора манифестације.
– Котлић је неколико пута мењао време и место одржавања у протеклих шест деценија постојања.Такмичило се у кувању рибље чорбе,рибљег паприкаша,а у културном делу одржавал се и такмичрња певача аматера.Било је спортских дешавања као што је трка чамаца, пливање, једрење на води. Учествовао је велики број екипа и мајстора у кувању рибље чорбе, а забележена је и добра посета гостију, додао је Ивић.
Најпознатији голубачки алас, Бранислав Костић из Брњице, присутнима је пренео лична сећања на некадашњи Дунав, традиционални риболов и његов живот који је био нераскидиво повезан са реком.
Сећања је поделио и Дарко Стојадиновић, алас из насеља Винци, један је од најтрофејнијих учесника Голубачког котлића, чији пехари, фотографије и успомене заузимају значајно место у изложбеној поставци.
Љ. Настасијевић