Колико пута сте гледали старе фотографије Пожаревца, посматрали документа, читали разне приче и сећања? Помињале су се кафане, продавнице, места којих више нема; улице које су промениле имена, људи који су стварали овај град и доживели да их народ кроз њихову заоставштину прихвати.
Понекад бисте се узалудно питали „где је ово било“, „шта је на том месту данас“, „како се звала та улица“…
Најчешће одговора није било или бисте читали претпоставке, нагађања, па и произвољности. Много тога је неповратно нестало, а мало је људи може да вам да поуздан одговор.
Ова књига би се могла назвати и „Пожаревац за почетнике“ или „Фотографије као одговори“, јер заокружује поступак истраживања и стизања до резултата. Истраживање се односи на историјат наше вароши, а одговори разрешавају многе дилеме које су прекривале мање доступне чињенице и сазнања.
У новообјављеној књизи „Пожаревац у сто слика“ многе одговоре ћете с лакоћом пронаћи и одахнути. Захваљујући др Мирољубу Манојловићу, расветљене су на једном месту многе недоумице.
Из непресушне ризнице угледног историчара, политиколога и незаобилазног познаваоца историје нашег краја, пред читаоце је стигла још једна вредна књига. У врло богатој, референтној библиографији сада је и ово дело које се истиче својом жанровском питкошћу. Њена велика вредност је, између осталог, та што је с лакоћом могу пратити не само историчари, већ и хобисти али и истраживачи – аматери, каквима је наш град одувек био богат.
Манојловић се држао важеће методологије, позивајући се на изворе који се лако могу пратити у фуснотама. Разлог је свакако тај што је аутор тако хтео да читаоцу олакша праћење описа и детаља наше вароши међу којима се налазе и они који су били предмет заблуда, незнања па и публицистичког шума.
Пред читаоцем се складно нижу слике и њихови описи. Све оно што не би стало као потпис неке фотографије (тзв. „легенда“), налази се у тексту, не губећи међусобну везу и основну нит.
Такав приступ је веома значајан. Аутор стрпљиво води читаоца кроз прошлост упознајући га с људима, улицама, догађајима, помажући му да се оријентише. Многе улице нису постојале, неке су мењале више пута имена, а све је то требало истражити, поткрепити валидном архивском грађом и презентовати на пријемчив начин.
Мало Пожаревљана зна да је данашња Табачница (дуго улица Бориса Кидрича), пре рата носила назив Дубровачка; Душанова улица била је тамо где јој је и место – у најстрожем центру града, поред некадашњег Дома ЈНА до Булевара. Сада је она на далекој периферији. Пожаревачки тргови такође су били познати под другим именима. Има улица које су задржале старе називе, па са нешто више пажње читалац може лако доћи до одговора и повезати погубљене и покидане нити. У томе му аутор несебично помаже.
Посебна вредност ове књиге која је не само албум ретких фотогафија, већ и богат извор многих скрајнутих сазнања, јесте веза између прошлости и садашњости.
На друштвеним мрежама налази се двоцифрен број група које се директно баве прошлошћу наше вароши и вапе за сазнањима. Најчешћа су питања „шта је ту раније било“, или „где је ово, шта је ту сада?“.
Зато је „Пожаревац у сто слика“ врло модерна књига! Свима онима који заиста желе да упознају историју нашег града, она ће пресудно помоћи. У њој се налазе одговори баш на таква питања, па и на она која су представљала предмет расправа и спорења.
Многе тврдње ће пасти у воду, а многе опкладе бити разјањене. Захваљујући темељном, методичном приступу аутора, у овом случају, наука је рекла своју реч, а господин Манојловић је на том терену свакако неприкосновен. Уколико успете да дођете до примерка књиге, добро је чувајте јер ћете је врло често узимати у руке тражећи одговоре.
Драги Ивић