ДЕВЕТНАЕСТИ „ДАНИ ПОЉА СУНЦОКРЕТА И КУКУРУЗА НОВОСАДСКИХ ХИБРИДА“
У организацији Земљорадничке задруге „Куљанска“ и Института за ратарство и повртарство Нови Сад у Кули су одржани деветнаести по реду „Дани поља сунцокрета и кукуруза“, стручна и едукативна манифестација на којој су пољопривредни произвођачи били у прилици да се упознају са најновијим достигнућима из области селекције хибрида ове реномиране семенске куће. Овакве смотре су веома значајне због повећања нивоа примене агротехнике на њивама и организације семенске производње.
Ове традиционалне сусрете који се одржавају од 2000. године, отворио је директор Земљорадничке задруге „Куљанска“ Богољуб Јевтић, који је изразио задовољство дугогодишњом сарадњом са Институтом и навео да је циљ огледа да се на једној парцели, под истим условима, произвођачима покажу различити хибриди, како би се на основу резултата и изгледа биљака лакше определили за оне који одговарају њиховим њивама.
-Ове године у демоогледу се налази по шест хибрида кукуруза и сунцокрета на парцели од 1,8 хектара која је у власништву Славише Мијатовића из Батуше. Иначе, наша задруга има око 300 коопераната којима обезбеђујемо неопходан репроматеријал почев од семена, преко вештачког ђубрива и хемије и откупљујемо тржишне вишкове сунцокрета, кукуруза, пшенице и уљане репице. Такође, омогућавамо произвођачима да подижу кредите и осигуравамо усеве, где директно са осигуравајућом кућом потписујемо уговор. Овакви сусрети су прилика да пољопривредници директно од представника Института добију одговоре на сва питања у вези избора хибрида, као и технологије производње за наредну производну годину, истакао је Јевтић.
ЖЕТВА ЗА НЕДЕЉУ ДАНА
Ове године Новосадски институт слави 80 година постојања и постао је институт од националног значаја, чиме могу да се похвале само још три института у Србији. Руководилац Одељења за индустријско биље др Владимир Миклич истиче да је Институт повећао продају у Србији, али и у Русији и Украјини. Он је указао на чињеницу да сарадња са ЗЗ „Куљанска“ датира још од пре двадесетак година, када су почели да се изводе огледи на сунцокрету и да се организује производња експерименталних хибрида сунцокрета.
-Сунцокрет у Браничевском округу изгледа лепо, биљке су здраве, склопови су доста добри и очекујемо да ће година бити изнад просека. Убрзано сазревање неће негативно утицати на принос сунцокрета и на овом подручју за седам до десет дана кренуће озбиљнија жетва. На данањем Дану поља можемо видети један сет од шест хибрида мање- више потпуно нових, а издвојио бих „НС Ромео“ који је за 3 – 4 дана ранији од већине класичних хибрида. Изузетно је родан и отпоран на воловод и пламењачу. Ту је и „НС Константин“ који је врло сличан „Ромеу“, али је нешто мало дуже вегетације и у вишегодишњем просеку можда је незнатно бољи у приносу. Из старије генерације присутан је „НС Оскар“ који је најуљанији хибрид и очекујемо да ће уљаре у неком моменту направити систем у коме ће се вредновати садржај уља. Потпуно два нова хибрида који су се у овој години појавили у малим количинама су „НС Ронин“ који је вероватно будући шампион по приносу и „НС Круна“ рани, неуобичајено низак хибрид који је седам дана је ранији од класичних средње раних хибрида. Већа количина падавина је погодовала и сунцокрету и они у главним производним регионима делују добро, здраво, са наливеним зрном. Нешто више корова је било с обзиром на падавине, срећом већих напада болести није било, први приноси су врло добри и износе око 3,5 тона по хектару, нагласио је др Владимир Миклич.
ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ РЕКОРДЕРИ
Овом приликом директор ЗЗ „Куљанска“ Богољуб Јевтић уручио је пригодне поклоне ратарима који су произвели и предали највеће количине пшенице и сунцокрета. Када је реч о производњи пшенице рекордери су Драган Стевић из Црљенца (60 тона), Дејан Јевтић из Куле (55 тона) и Славомир Јовановић из Кобиља (23 тоне), а што се прошлогодишњег рода сунцокрета тиче највише су предали Малиша Стокић из Кобиља (70 тона), Раде Митровић из Црљенца (37 тона) и Радиша Павловић из Кобиља (22 тоне). У културно – уметничком програму наступили су чланови КУД-а „Жика Поповић“ из Рановца, вокални инстументалиста Милан Илић из Калишта извео је на хармоници сплет песама и игара, док се песмом представила Катарина Ристић.
ОЧЕКУЈУ СЕ ВРХУНСКИ ПРИНОСИ
Што се кукуруза тиче, ова производна година је била одлична. Велика количина падавина праћена сунчевим интервалима је практично предуслов да кукуруз достигне свој пуни капацитет, односно испуни генетички потенцијал родности.
-Можемо очекивати врхунске приносе на нивоу целе државе. Високе температуре у пролеће су проузроковале да кукуруз брже прође све фазе и берба ће бити за око две недеље ранија. Тренутно ранији хибриди се налазе у фази воштане зрелости, док се средње касни и касни хибриди налазе на прелазу из млечне у воштану зрелост, тако да прву жетву можемо очекивати почетком септембра. Ситуација на подручју Браничевског округа је прилично добра, јер је било довољно падавина и најбитније је да је фаза оплодње прошла добро, озрњеност је добра, услови за наливање зрна су одлични јер имамо довољно влаге у земљишту. Нема пуно изгорелих листова, лисна маса је очувана, тако да су услови идеални за наливање зрна које би ове године требало да буде рекордно.
У овом демоогледу се налази сет средње раних хибрида које препоручујемо за бербу у зрну јер их карактерише брзо отпуштање влаге у зрну. Хибрид „НС 3022“ из ФАО групе 350 се доста добро позиционирао, има ниже стабло, ниже постављен дугачак клип и озрњеност је јако добра. Поред њега имамо новији хибрид „НС 3023“ који је нешто мало каснији из ФАО групе 390, такође изузетног потенцијала за родност и очекујемо да ће та два хибрида ове године бити носиоци ране производње. Не треба занемарити ни нешто касније хибриде. Из ФАО групе 400 у демоогледу је присутан „НС 4051“ којег карактерише јако брз губитак влаге из зрна. Новији хибрид „НС 4052“ налази се у последњим фазама тестирања и још није у потпуности комерцијализован, али очекујемо ако прође додатну рунду тестирања да ће се и он наћи на већим површинама у производњи. Из ФАО групе 500 имамо хибрид „НС 5051“ који се више препоручује за бербу у клипу, међутим у појединим годинама се може комбајнирати у зрну када је јесен топлија и сушнија. Нови хибрид „НС 5211“ налази се у завршним фазама комерцијализације и од њега очекујемо да се више прошири на тржишту, истакао је др Бојан Митровић, оплемењивач кукуруза у Новосадском институту.
Д.Динић