Белу трулеж белог лука проузрокује фитопатогена гљива Sclerotium cepivorum која може да се развија на белом луку током читаве вегетације, али и у складишту током чувања. Штете могу бити велике у повољним условима за развој патогена.
Пројекат „АГРО ИНФО“ суфинансира Град Пожаревац
Инфекција остварена у раним фазама развоја биљке, после садње и ницања, доводи до потпуног пропадања биљака које вену и суше се. Корен и доњи део младих луковица трули и може бити прекривен густом мицелијом патогена у којој се уочавају црна, округласта телашца која представљају склероције паразита. Заражене биљке заостају у порасту, доње лишће жути од врха према основи и пропада.
Главице белог лука које оболе током чувања су без видљивих симптома обољења. Тек на притисак прстом осећа се да су ченови меки. Кад се са оваквих главица скину овојни листићи, испод њих се јасно уочава беличаста превлака са склероцијама. Оболеле луковице се не распадају већ временом очврсну и мунифицирају се.
-Гљива се одржава у виду склероција у земљишту и биљним остацима веома дуго, најмање 4 до 5 година. Склероције се активирају само у присуству кореновог система лука, који својим излучевинама стимулише њихово клијање. Инфекциона мицелија продире у биљку директно преко корена, најчешће заражавајући младе биљке. Заражени корен трули и пропада. У зараженом биљном ткиву формирају се склероције које служе за одржавање паразита. У нашим условима највећа опасност од појаве беле трулежи је у пролеће, јер је оптимална температура за развој око 20°Ц уз умерену влажност земљишта, саветује Звездана Јовановић, дипл. инг. заштите биља у ПССС Пожаревац и додаје да је због специфичног животног циклуса патогена најважније применити превентивне мере заштите. Посебну пажњу требало би обратити на плодоред у трајању од 5-8 година и на сакупљање и уништавање биљних остатака.